Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 broj 47/25 od 09.05.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Edvina Prelića, izjavljena dana 29.11.2024. godine, a presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br.1546/21 od 01.11.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Edvin Prelić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Edvin Prelić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama prekoračena optužba iz razloga što je prvostepeni sud, u pogledu činjeničnih navoda iz optužnog akta, u svojoj presudi izostavio da je okrivljeni uneo neistinite podatke u službenu ispravu, tako da je iste precizirao u pogledu radnji koje je okrivljeni preduzeo i iste prilagodio činjeničnom stanju, odnosno da je okrivljeni krivično delo izvršio tako što je u svojstvu odgovornog lica člana društva i direktora privrednog društva „Daks In“ DOO Sjenica i privrednog društva „Vila 1. Maj-H“ d.o.o Sjenica svojim potpisom i svojim pečatom overio službene isprave sa neistinitom sadržinom. Po oceni branioca, iz odredbe člana 409. ZKP jasno proizilazi da sud nema ovlašćenja da precizira optužni akt, a što je sud u konkretnom slučaju učinio. Takođe, neosnovan je stav drugostepenog suda da je izreka presude upodobljena činjeničnom stanju utvrđenom na osnovu odbrane okrivljenog, pri čemu se sud kretao u okvirima optužnog akta i da je okrivljenom je na teret stavljeno i manje inkriminisanih radnji u odnosu na one za koje je on optužen u samom optužnom aktu.

Iznete navode zahteva branioca, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Optužnim predlogom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. br. 4011/18 od 05.08.2021.godine okrivljenom AA je stavljeno na teret da je u Beogradu, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje u dva navrata, u svojstvu odgovornog lica člana društva i direktora privrednog društva „Daks In“ DOO Sjenica i Privrednog društva „Vila 1. Maj – H“ DOO Sjenica u službene isprave uneo neistinite podatke i svojim potpisom i službenim pečatom overio službene isprave sa neistinitom sadržinom i to: dana 22.10.2015. godine u službenu ispravu – odluku o promeni sedišta društva „Daks In“ DOO Sjenica da je novo sedište privrednog društva u ulici ... broj .., Rakovica – Beograd, iako sedište tog privrednog društva nikada nije bilo na toj adresi, dana 03.02.2016. godine, u službenu ispravu – odluku o promeni sedišta društva „Vila 1. Maj – H“ DOO Sjenica, da je novo sedište privrednog društva u ulici ... broj .., Rakovica, Beograd, iako sedište tog privrednog društva nikada nije bilo na toj adresi i iste preda okrivljenom BB, sa kojim je zaključio ugovore o prenosu udela u navedenim privrednim društvima, čime je izvršio produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. i stava 2. u vezi člana 61. KZ.

Izrekom presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 1546/21 od 01.11.2024. godine, okrivljeni AA je oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, uz tu razliku što je u činjeničnom opisu izostavljen deo da je okrivljeni „u službene isprave uneo neistinite podatke“.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Iz odredbe člana 420. ZKP proizilazi da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva. Po oceni Vrhovnog suda, činjeničnim opisom radnji izvršenja u izreci presude sud nije prekoračio optužbu, s obzirom da u činjeničnom opisu postoji identitet lica koje je optuženo i to okrivljenog AA (subjektivni identitet) i dela koje je predmet optužbe i to krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ (objektivni identitet), a činjenični opis navedenog krivičnog dela u izreci prvostepene presude u bitnom se ne razliku od onog navedenog u optužnici.

Po oceni Vrhovnog suda, razlika u činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude u odnosu na optužni akt je taj što je u izreci presude izostavljen deo da je okrivljeni „uneo neistinite podatke“, čime je sud samo upodobio utvrđeno činjenično stanje sa samom izrekom, te okrivljenog oglasio krivim za izvršenje istog krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret i optužnim aktom, uz tu razliku što je u izreci izostavljena jedna od alternativno određenih radnji propisanih krivičnim delom iz člana 357. stav 1. KZ, a u činjeničnom opisu ostavljena radnja da je okrivljeni svojim potpisom, odnosno službenim pečatom overio službene isprave sa neistinitom sadržinom, a koja radnja sama za sebe predstavlja krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. KZ. Imajući navedeno u vidu, ovakve izmene se ne mogu smatrati prekoračenjem optužbe, jer okrivljenom nisu dodate nove radnje izvršenja, iz čega proizilazi da nije povećana kriminalna količina radnje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, niti je okrivljeni zbog navedene izmene stavljeni u nepovoljniji položaj.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, navedenu povredu branilac obrazlaže tako što navodi da u izreci presude nije navedeno da li je okrivljeni AA znao da je svojim potisom i pečatom je overio službene isprave sa neistinitom sadržinom a predmetno krivično delo je mogao izvršiti samo ukoliko je to znao. Ni u izreci, ni u obrazloženju prvostepene presude koju je potvrdio drugostepeni sud se ne navode relevantne okolnosti iz kojih se može zaključiti da je okrivljeni AA znao da je svojim potpisom i pečat overio službene isprave sa neistinitom sadržinom. Po oceni branioca, okrivljeni je raspolagao svojim udelom ugovorom koji je zaključen istom prilikom kada je potpisana i sporna odluka o promeni sedišta društva, pri čemu pravno dejstvo ustupanja udela između prenosioca okrivljenog AA i sticaoca okrivljenog BB stupa na pravnu snagu u momentu potpisivanja, pa je ostalo nejasno na koji način je sud zaključio da je okrivljeni AA trebalo da se interesuje o mestu sedišta gde će se obavljati delatnost privrednog društva. Sa druge strane, okrivljeni AA nije imao ni jedan razlog da sumnja u to da li će novi vlasnik predmetnih privrednih društava imati sedište na adresi na kojoj je registrovan, niti je tužilaštvo dostavilo bilo koji dokaz iz koga bi se mogao izvesti suprotan zaključak, odnosno da je okrivljeni AA znao da označena adresa neće biti mesto sedišta privrednih društava.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje, odnosno ističe povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP.

Kako povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i 440. ZKP ne predstavaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković