Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3544/23 od 21.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava trećeg izreke prvostepene presude, tako što je tužena obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 74.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za naknadu nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog smanjene životne aktivnosti kao posledice hroničnog psihičkog poremećaja usled katastrofičnog ratnog iskustva. Pitanje zastarelosti potraživanja naknade štete dovoljno je raspravljeno u sudskoj praksi, kao i primena materijalnog prava iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, pa ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse niti novog tumačenja prava. Saznanje o nastanku štete, odnosno njenom obimu podrazumeva momenat kada je bolest kod tužioca poprimila oblik konačnog stanja i od tog trenutka počinje da teče objektivni rok zastarelosti, u okviru kog teče subjektivni rok zastarelosti potraživanja koji se primarno primenjuje u svakom konkretnom slučaju. Navedene bitne činjenice, da se posttraumatski stresni poremećaj kod tužioca pojavio kao reakcija na katastrofični ratni događaj, da se razvijao nekoliko meseci, ali da je imao latentni period od nekoliko godina sve do pojave simptoma zbog kojih se javio lekaru, kada je oboljenje iz latentne prešlo u akutnu fazu, a zatim posle pola godine dobilo oblik hroničnog stanja, nižestepeni sudovi su utvrdili ocenom nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra, pa se navodima revizije zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 20.11.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 300.000,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković