Privatni tužilac BB je obavezan da okrivljenom VV na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 121.500,00 dinara, i isti je radi ostvarivanja imovinsko - pravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 77/25 od 28.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika privatnog tužioca BB i delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA pa je preinačeno rešenje o troškovima sadržano u presudi i obavezan je okrivljeni AA da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, plati na ime troškova krivičnog postupka privatnom tužiocu BB iznos od 191.416,00 dinara umesto iznosa od 218.416,00 dinara, dok je u ostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Katarina Jovanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan, ukine u celini pravnosnažne presude i predmet vrati na ponovni postupak prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno navodi povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca dozvoljeno, pri čemu ne ukazuje na koji način je sud povredio krivični zakon prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji, već se obrazloženje ove povrede svodi na osporavanje činjeničnih utvrđenja i zaključaka suda u pravnosnažnoj presudi, iznošenjem sopstvenog viđenja činjeničnog stanja koje proizilazi iz izvedenih dokaza, suprotno onom koje utvrđuje sud i zaključka branioca da u konkretnom slučaju, sud nije adekvatno cenio izvedene dokaze, posebno odbranu okrivljenog, kao i da nema dokaza o postojanju uzročno - posledične veze između radnji okrivljenog i nastupele posledice.

Ovi navodi branioca, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP.

Pored ovoga, navodima zahteva, branilac osporava razloge pravnosnažnih presuda suštinski ističući da su nejasni i protivrečni, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a u vezi sa tim ukazuje i na povredu odredbe člana 428. ZKP, jer prvostepeni sud nije izneo činjenice koje je utvrdio u krivičnom postupku, te nadalje i na povredu odredbe člana 460. ZKP, jer drugostepeni sud nije ocenio sve navode branioca iznete u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Međutim, kako, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 428, 440. i 460. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, to je ovaj sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković