Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u konkretnom slučaju u izreci presude nisu opisane radnje izvršenja ovog krivičnog dela, jer je u izreci prvostepene presude izostavljen konstitutivni element krivičnog dela koji se tiče sredstva izvršenja ovog krivičnog dela.

S tim u vezi branilac ističe da kompanijska kreditna kartica nije predmet izvršenja ovog krivičnog dela jer se kao zakonski tekst koriste termini odnosno pojmovi „platna kartica“ ili „poslovna kartica“. Ovo imajući u vidu da se kompanijskom karticom ne može inicirati nikakvo plaćanje već samo evidentira utrošak goriva a ne transakcija novca radi plaćanja goriva, pa samim tim delo nije krivično delo kada se ima u vidu nepostojeće sredstvo izvršenja koje je obeležje dela, pošto se navedenom karticom ne može izvršiti bilo koje plaćanje sem kupovine goriva, ista se ne može smatrati platnom karicom ni predmetom izvršenja krivičnog dela iz člana 243. KZ.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 243. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, učinilac koji napravi lažnu platnu karticu ili ko preinači pravu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko takvu lažnu karticu upotrebi kao pravu, dok je stavom 2. propisano da će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom, učinilac dela iz stava 1. ovog člana ako je upotrebom kartice pribavio protivpravnu imovinsku korist. Stavom 4. istog člana je propisano kažnjavanje učinioca iz stava 2. i 3. ovog člana, koji je to delo učinio neovlašćenom upotrebom tuđe kartice ili poverljivih podataka koji jedinstveno uređuju tu karticu u platnom prometu.

U izreci presude je navedeno, da je okrivljeni „ u periodu od 28.09.2019. godine do 07.01.2020. godine, na benzinskim stanicama „NIS a.d. Novi Sad“, u uračunljivom stanju, neovlašćeno upotrebljavao tuđu platnu karticu, čime je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 72.693,07 dinara, na taj način što je kao zaposleni na poslovima vozača u firmi „Lupus – trans“ Niš, koja sa firmom „Fića trans“ Niš ima zaključen ugovor o poslovno – tehničkoj saradnji, bez ovlašćenja vlasnika firme „Fića – trans“ Niš ošt. BB, koristio kompanijsku kreditnu karticu, označenu kao „Fića 10“ broj kartice ....za kupovinu goriva na benzinskim stanicama „NIS a.d. Novi Sad“ za svoje privatno vozilo i vozila svojih prijatelja i to dana ....na prodajnim mestima.... i u iznosima...., pri čemu je bio svestan svoga dela, hteo je njegovo izvršenje i bio svestan da je ono zabranjeno.“

Po oceni ovoga suda, iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci pravnosnažne presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz člana 243. stav 4. u vezi stava 2. KZ, za koja je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u neovlašćenoj upotrebi tuđe karice – kompanijske kreditne kartice za kupovinu goriva na benzinskim stanicama „NIS a.d. Novi Sad“ za svoje privatno vozilo i vozila svojih prijatelja, odnosno radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi u ukupnom iznosu od 72.693,07 dinara, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog koja obuhvata i svest o zabranjenosti dela.

S tim u vezi Vrhovni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva da predmetna kompanijska kartica, koja je bila izdata od strane firme „Fića – trans“ Niš, u svrhu sipanja goriva vozačima te kompanije, ne predstavlja sredstvo izvršenja krivičnog dela, jer se radilo o namenskoj kartici za sipanje goriva za vozače zaposlene u navednoj firmi, odnosno ista je služila kao sredstvo plaćanja goriva na pumpama sa kojima su imali zaključen ugovor o poslovno – tehničkoj saradnji.

Prema odredbi člana 2. tačka 7) Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica („Sl.glasnik RS“ br.44/2018), propisano je da je platna kartica platni instrument u obliku fizičke ili elektronske kartice koji se koristi za iniciranje platne transakcije.

Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu kompanijska kreditna kartica ima svojstvo platne kartice jer se ista koristila kao platni instrument kod sipanja goriva, u konkretnoj situaciji između pravnih lica koja su imala zaključen ugovor o poslovno – tehničkoj saradnji, te je predstavljala sredstvo izvršenja ovog krivičnog dela.

Prema tome, po oceni Vrhovnog suda, u izreci presude su navedeni svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela iz člana 243. stav 4. u vezi stava 2. KZ, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nižestepene presude nisu donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je odbio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao neosnovan i na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković