Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao posebnoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade za isporučenu toplotnu energiju. Nižestepeni sudovi su održali na snazi rešenje o izvršenju u činjeničnoj situaciji da je tuženi, registrovani korisnik komunalne usluge, obavešten da je za predmetni stan nemoguće izvšiti potpunu obustavu isporuke toplotne energije, bez sprovođenja dodatnih aktivnosti u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zagrada. Samoinicijativno zavrtanje ventila na radijatorima, bez plombiranja, suprotno je postupku propisanom važećom zakonskom regulativom, Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, Zakonom o komunalnim delatnostima i Odluci lokalne samouprave o uslovima i načinu proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom od 26.06.2019. godine. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji primenom člana 404. stav 1. ZPP. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava i u skladu sa pravnim shvatanjem da regulativa odluka lokalne samouprave u svakom konkretnom slučaju opredeljuje pravo korisnika komunalne usluge.

Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog suda u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom članu 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predlog za izvršenje u ovoj pravnoj stvari podnet je 14.10.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 45.524,15 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga za izvršenje u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković