Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 10/2023) predviđeno je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je ispitao razloge za posebnu reviziju koje ističe tužena i odlučio da ne dozvoli odlučivanje o reviziji, jer za to nisu ispunjeni uslovi predviđeni citiranom odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema sadržini tužbenog zahteva i razlozima presuđenja proizilazi da je pravnosnažnom presudom drugostepenog suda odlučeno o zahtevu tužilje da se tužena obaveže da tužilji isplati preostali, neplaćeni deo cene za obuku po ugovoru koji je tužena jednostrano raskinula, pre isteka ugovorenog roka važenja ugovora, primenom odredaba člana 17, 148, 262. i 277. Zakona o obligacionim odnosima. Sudovi nisu prihvatili za dokazanu tvrdnju tužene da je ugovor i izjavu povodom raskida ugovora potpisala pod pretnjom, niti da je tužena kod tužilje radila kao radnik.

Razlozi koje tužena ističe u reviziji kao bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu zakonom predviđeni razlozi za izjavljivanje revizije po odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Razlozi revizije tiču se pravilnosti ocene izvedenih dokaza i utvrđenja činjeničnog stanja, što nisu razlozi za izuzetnu dozvoljenost revizije predviđeni navedenom odredbom. Eventualno pogrešna primena materijalnog prava o valjanosti ugovora, ili o dejstvu raskida ugovora, ne može biti razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije. Tužena u reviziji ne ističe primere drugačijeg presuđenja o istim zahtevima iz istog činjeničnog i pravnog osnova. Nadalje, ne ističe određeno pravna pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti po posebnoj reviziji. Nema potrebe za novim tumačenjem prava o dejstvu ugovora uopšte, niti o dejstvu ugovora o delu, koji je u konkretnom slučaju zaključen među parničnim strankama, pa ni za novim tumačenjem materijalnog prava kojim je uređeno dejstvo jednostranog raskida ugovora voljom naručioca, što je u konkretnom slučaju tužena u odnosu na tužilju koja je po odredbama ugovora trebalo da tuženoj pruži obuku za pomoćnog kozmetičara tokom 12 meseci. Time nema uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije po odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga je odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Revizija je nedozvoljena po odredbi člana 479 stav 6. Zakona o parničnom postupku, jer se radi o potraživanju u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, te je odbačena u drugom stavu izreke ovog rešenja, primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković