Oštećene su na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, upućene na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 br.309/24 od 10.06.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA – advokata Stefana Tešanovića, a presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K br.171/23 od 23.10.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Stefan Tešanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljene u podnetom zahtevu navodi da je nižestepenim presudama prekoračena optužba tako što je u izreci presude navedeno da je okrivljena krivično delo ugrožavanje sigurnosti izvršila u blizini raskrnice, dok je u optužnom predlogu navedeno da je krivično delo učinjeno na raskrsnici ulica Miloša Obilića i Milice Stojadinović Srpkinje, te na taj način što je iz izreke izostavljen navod: „Nakon verbalne preprepirke u toku kretanja automobilom“.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisane u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovoga suda, činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao je u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pa prema tome nije povređen objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljene, jer je izvršeno samo preciziranje činjeničnog opisa u izreci presude koji je prilagođen utvrđenom činjeničnom stanju tokom postupka.

Shodno iznetom, a kako je činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljena pravnosnažnom presudom oglašen krivim ostao u granicama optužnog akta, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ističe i da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navodi da u radnjama okrivljene nema elemenata predmetnog krivičnog dela, obzirom da je za postojanje krivičnog dela iz člana 138. stav 2. KZ neophodno da radnjom okrivljene bude stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti, pri čemu je bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod oštećenog izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet, te da se rečenica koju je okrivljena izgovorila kritičnom prilikom ne može smatrati ozbiljnom pretnjom.

Odredbom člana 138. stav 1. KZ, propisano je da ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica – kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok je stavom 2. istog člana propisano da ko delo iz stava 1. učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Izrekom pravnosnažne presude okrivljena AA oglašena je krivom da je kritičnom prilikom, u blizini raskrsnice ulica Miloša Obilića i Milice Stojadinović Srpkinje, sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, te svesna svog dela i htela njegovo izvršenje i svesna da je njeno delo zabranjeno ugrozila sigurnost oštećene BB i oštećene VV pretnjom da će napasti na njihove živote i tela, koju pretnju su oštećene shvatile ozbiljno, jer je okrivljena svojim vozilom preprečila put vozilu u kojem su se oštećene nalazile, izašla iz svog automobila i, pored toga što je fizički napala oštećene, uputila im je pretnje „da će da im presudi“, a koju pretnju su oštećene shvatile ozbiljno, obzirom da su se uplašile za svoju bezbednost.

Po oceni ovoga suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, i to kako objektivna, koja se odnose na preduzete radnje okrivljene, kojima je ugrozila sigurnost oštećenima pretnjama da će napasti na njihov život i telo, te koja se odnose na kvalifikatornu okolnost opisanu u stavu 2. navedenog člana – da je delo izvršeno prema više lica, tako i subjektivna obeležja dela, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljene za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ukazuje da je nižestepenim presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da u ostalom delu branilac polemiše sa činjeničnim stanjem utvrđenim u nižestepenim presudama te ukazivanjem da oštećene nisu bile pasivni subjekti kritičnom prilikom, već da su nanele lake telesne povrede sinu okrivljene i polemiše se sa nalazom i mišljenjem veštaka medicinske struke, pa kako navedena povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković