O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K.br.117/22 od 23.12.2024.godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda K.br. 117/22 od 05.02.2025.godine, okrivljeni Oliver Mustafić, okrivljeni Zoran Barjamović, okrivljena Danica Barjamović i okrivljeni Danijel Zdravković su oglašeni krivim da su izvršili krivično delo trgovina ljudima iz člana 388 stav 6. u vezi stava 1. KZ, a okrivljena Egzona Tatari krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. stav 6. u vezi stava 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 60. KZ, pa je sud okrivljenoj Egzoni Tatari za izvršeno krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. stav 6. u vezi stava 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, za krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i osudio je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i 6 meseci, okrivljenog Olivera Mustafića na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina i 6 meseci, okrivljenog Zorana Barjamovića na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, okrivljenu Danicu Barjamović na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, okrivljenog Danijela Zdravkovića na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, u koje kazne se okrivljenima, osim okrivljenom Danijelu Zdravkoviću, ima uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 22.03.2023. godine, pa do upućivanja okrivljenih u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, a koje će izdržati po pravnosnažnosti presude.

Istom presudom oštećena AA je upućena da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku. Okrivljeni su obavezani da sudu na ime paušala plate iznose od po 25.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, kao i da sudu, VJT u Nišu i oštećenoj plate troškove krivičnog postupka o kojima će biti odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 165/25 od 15.05.2025.godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, optužene Egzonu Tatari i njenog branioca, optužene Danice Barjamović i njenih branilaca, optuženog Zorana Barjamovića i njegovog branioca, branioca optuženog Olivera Mustafića i branilaca optuženog Danijela Zdravkovića i potvrđena presuda Višeg suda u Nišu K. br.117/22 od 23.12.2024. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda K. br.117/22 od 05.02.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

-branilac okrivljene Egzone Tatari, advokat Nataša Stanković Đokić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenu Egzonu Tatari oslobodi od optužbe ili da ukine pobijene presude i spise premeta vrati na ponovno odlučivanje.

- branilac okrivljenog Olivera Mustafića, advokat Petar Drašković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijene presude u pogledu krivične sankcije i okrivljenom Oliveru Mustafiću izrekne kaznu zatvora u trajanju od deset godina i šest meseci ili da okrivljenog oglasi krivim da je izvršio predmetno krivično delo, ali ne kao pripadnik grupe i izrekne mu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina ili da ga oglasi krivim za izvršenje krivičnog dela posredovanje u prostituciji iz člana 184. stav 1. KZ i izrekne mu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara.

- branilac okrivljenog Zorana Barjamovića-advokat Dalibor Lazović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog Zorana Barjamovića oslobodi od optužbe ili ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

- branioci okrivljenog Danijela Zdravkovića-advokati Aleksandra Stanojević i Nikola Bulić, bez formalnog označavanja koja odredba zakona je povređena, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okivljenog Danijela Zdravkovića oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Egzone Tatari-advokata Nataše Stanković Đokić, branioca okrivljenog Olivera Mustafića-advokata Petra Draškovića, branioca okrivljenog Zorana Barjamovića- advokata Dalibora Lazovića i branilaca okrivljenog Danijela Zdravkovića-advokata Aleksandre Stanojević i Nikole Bulića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Egzone Tatari-advokata Nataše Stanković Đokić je neosnovan.

Navedeni branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. stav 1. ZKP i ističe da su ožalbene presude zasnovane na nepravilno primenjenom krivičnom zakonu, jer iz činjeničnog opisa radnji ne proizilaze sva bitna obeležja krivičnih dela, izreka presude ne sadrži ni subjektivne ni objektivne elemente krivičnih dela za koja je oglašena krivom, niti kojim konkretnim radnjama je izvršila krivična dela, odnosno da li je okrivljena predmetno krivično delo izvršila sa umišljajem, te da li postoji krivica u smislu člana 22 KZ.

Odredbom člana 178. stav 1. KZ je propisano da ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin, upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od 5 do 12 godina, dok je stavom 3. istog člana propisano da ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću, učinilac će se kazniti zatvorom od 5 do 12 godina.

Odredbom člana 388. stav 1. KZ je propisano da ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima, kazniće se zatvorom od 3 do 12 godina. Stavom 6. istog člana je propisano da ko se bavi vršenjem krivičnog dela iz stava 1. ovog člana ili je delo izvršeno od strane grupe, kazniće se zatvorom od najmanje 5 godina.

Izrekom presude Višeg suda u Nišu K. br.117/22 od 23.12.2024. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda K. br.117/22 od 05.02.2025. godine, okrivljena Egzona Tatari je oglašena krivom „da se u periodu od početka aprila meseca 2021 godine do 20. 08. 2021. godine, na teritorijama opština Aleksinac i Merošina, u uračunljivom stanju, povezala u grupu sa okrivljenima Oliverom Mustafićem, Zoranom Barjamovićem, Danicom Barjamović i Danijelom Zdravković, radi trajnog vršenja krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 6. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, tako što su silom, pretnjama i dovođenjem u zabludu, vrbovali, držali i prodali oštećenu AA iz ..., u cilju prostitucije i druge seksualne eksploatacije, na taj pačin što je ...okr. Egzona Tatari tukla oštećenu kada je pokušala da izađe iz kuće i kada je odbijala da pruža seksualne usluge, tako što je udarala rukama, šutirala nogama i polivala hladnom vodom, dok su joj okr. Zoran Barjamović i okr. Oliver Mustafić stalno upućivali pretnje da će da je ubiju i da je se reše ukoliko ne radi šta joj kažu, zbog čega je oštećena morala da pruža seksualne usluge licima koja su oni pronalazili, u kombiju, automobilima korisnika i hotelu ... u Aleksincu....da bi po povratku u Aleksinac, nakon što je oštećena sišla u podrum kuće u ul. ... br. .., okr. Egzona Tatari sišla za njom, zajedno sa maloletnom BB, rođenom 2006. godine, u odnosu na koju je razdvojen krivični postupak, i silom je prinudila na čin izjednačen sa obljubom na naročito svirep način tako što je mal. BB držala oštećenu za ruke, dok joj je osum. Egzona Tatari dršku od metle gurala u vaginu, sve dok oštećena nije počela da krvari... svesni svog dela, njegove zabranjenosti i hteli njegovo izvršenje“.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, iz izreke pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu K. br.117/22 od 23.12.2024. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda K. br.117/22 od 05.02.2025. godine, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnih dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 6. u vezi stava 1. KZ i silovanje iz člana 178 stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 60. KZ, koja se odnose na radnje okrivljene Egzone Tatari i to kako objektivna, odnosno da se okrivljena povezala u grupu sa drugim okrivljenima radi trajnog vršenja krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 6. u vezi stava 1. KZ, tako što su silom, pretnjama i dovođenjem u zabludu, vrbovali, držali i prodali oštećenu AA, u cilju prostitucije i druge seksualne eksploatacije i da je oštećenu silom prinudila na čin izjednačen sa obljubom na naročito svirep način, kao i subjektivna obeležja, odnosno da je okrivljena Egzoni Tatari postupala u stanju uračunljivosti, svesna svojih dela, njihove zabranjenosti i htela njihovo izvršenje.

Imajući u vidu navedeno, navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Egzoni Tatari, kojima se ističe da se u radnjama okrivljene ne stiču elementi krivičnih dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 6. u vezi stava 1. KZ i silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni su kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene Egzone Tatari, advokat Nataša Stanković Đokić ističe da tokom postupka nije izveden niti jedan dokaz koji bi ukazao da je okrivljena izvršila krivična dela koja su joj stavljena na teret. Vezano za krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. KZ, jedini dokaz predstavlja iskaz oštećene, a sud u presudi nije dao obrazloženje koji od više različitih iskaza oštećene je prihvatio i na istom zasnovao osuđuju presudu, te nema neposrednih očevidaca silovanja. U prilog navodima da nije došlo do silovanja oštećene, branilac okrivljene Egzone Tatari ističe da na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka proizilazi da kod oštećene nije bilo tragova povreda.

Vezano za krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. stav 6. KZ, branilac okrivljene ističe da činjenica da je okrivljena živela u vanbračnoj zajednici sa drugim okrivljenim ne može biti dovoljna da se donese zaključak da je krivično delo izvršila u sastavu grupe. Pored toga, svi ispitani svedoci su se izjasnili da ne poznaju okrivljenu, odnosno da ista nije prepoznata kao akter bilo kakve navodne grupe, što jasno ukazuje na izostanak bilo kakve povezanosti okrivljene sa radnjama izvršenja predmetnog krivičnog dela. Dalje, zahtevom se ukazuje da presude ne sadrže razloge o bitnim činjenicama u pogledu vremena, načina, sredstva i nastupele posledice izvršenja ovog krivičnog dela, osporava se zaključivanje suda i date razloge u pogledu postojanja i pripadanja grupi te se u zahtevu zauzima stav da je izostalo obrazloženje postojanja bilo koje inkriminisane radnje na strani okrivljene, te da nižestepeni sudovi nisu pravilno i potpuno utvrdili činjenično stanje da bi se na osnovu istog mogla zasnovati osuđujuća presuda.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakvim navodima branilac okrivljene Egzone Tatari, advokat Nataša Stanković Đokić u ovom delu zahteva suštinski osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno ističe povredu zakona iz člana 440 ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenik sudova.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljene Egzone Tatari, advokat Nataša Stanković Đokić ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2. ZKP, jer su izreke presuda nerazumljive i protivrečne same sebi i razlozima presuda i ne sadrže razloge o bitnim činjenicama u pogledu vremena izvršenja Branilac okrivljene ukazuje i na povredu zakona iz člana 16. stav 2. ZKP, jer sud nije nepristrasno ocenio izvedene dokaze i nije na osnovu istih sa jednakom pažnjom utvrdio činjenice koje terete ili idu u korist okrivljene, te nije presude zasnovao samo na činjenicama u čiju izvesnost je uveren.

Branilac okrivljene je posebno istakla činjenicu da je sud kao otežavajuće okolnost uzeo činjenicu da je oštećena lice koje funkcioniše na nivou gornje granice lake mentalne retardacije, te da je sud doneo odluku kojom je izrečena drakonska kazna okrivljenoj koja je žena, domaćica, majka četvoro dece, čime u suštini branilac ukazuje na povredu odredbe člana 441 stav 1 ZKP.

Kako povrede zakona iz člana 16. stav 2., 368 stav 1.tačka 11), 438. stav 1.tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 440. i 441. stav1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Branilac okrivljenog Zorana Barjamovića-advokat Dalibor Lazović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni Zoran Barjamović preduzeo bilo koju radnju u cilju eksploatacije oštećene, a što je ključan element ovog krivičnog dela iz člana 388. stav 6. KZ. Po oceni branioca, navedeno krivično delo podrazumeva složene i organizovane kriminalne radnje koje uključuju mrežu posrednika, finansijsku korist i eksploataciju žrtve, a u konkretnom slučaju se eventualno radilo o individualnim radnjama okrivljenih, koje ne ispunjavaju uslove za postojanje navedenog krivičnog dela, te nema dokaza da je oštećena trpela prisilu, ograničenje slobode kretanja ili psihološku dominaciju od strane okrivljenog Zorana Barjamovića, niti da je kod okrivljenog postojala svest da krivično delo čini u sastavu grupe. Branilac još navodi da se osuđujuće presude zasnivaju na iskazima oštećene, koja je tokom postupka sedam puta menjala svoje iskaze, što ukazuje na problem sa kazivanjem istine i pouzdanosti njenih navoda, a sudovi nisu u obrazloženju dali dovoljno razloga vezano za mišljenje veštaka koji su ukazali na kognitivne i psihološke faktore koji su mogli uticati na njene iskaze. S druge strane, okrivljeni VV je promenio svoj iskaz na štetu okrivljenog Barjamovića iz razloga što je zaključio sporazum o priznanju krivice i dobio manju kaznu, a svedok GG iz razloga što je strahovao da ukoliko ne tereti okrivljenog Barjamovića, da bi i on mogao biti optužen za izvršenje predmetnog krivičnog dela, dok iz iskaza ostalih svedoka optužbe ne proizilazi da je okrivljeni Barjamović preduzeo bilo koju radnju opisanu u izreci presude.

U zahtevu se navodi da je odbrana predlagala da se izdvoje kao nezakoniti dokazi zapisnici o ispitivanju svedoka GG od 4.8.2022. i 18.8.2022.godine dati pred VJT u Nišu kao i zapisnik o ispitivanju svedoka DD pred VJT u Nišu od 18.8.2022. godine, čime je formalno ukazano na bitnu povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP. Međutim , branilac u zahtevu obrazlaže navedenu povredu navodima da izražava sumnju u istinitost iskaza navedenih svedoka, čime suštinski osporava ocenu navedenih dokaza od strane suda i zaključke u pogledu pravilnosti činjenica utvrđenih iz navedenih iskaza.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog Zorana Barjamovića-advokata Dalibora Lazovića, po nalaženju ovog suda, predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog pravosnažnim odlukama i ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, čime branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog Zorana Barjamovića-advokat Dalibor Lazović zatim ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, navodima da je prvostepeni sud povredio odredbu člana 54. stav 3. KZ, donoseći odluku o krivičnoj sankciji, jer je uzeo u obzir otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog, koje nije valjano obrazložio vezano za činjenicu da je okrivljeni krivično delo izvršio u sastavu grupe, zbog čega je okrivljeni dobio visoku zatvorsku kaznu od čak trinaest godina. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. KZ. jer sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Zorana Barjamovića-advokat Dalibor Lazović ukazuje na povrede zakona iz člana 438 stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2. ZKP, navodima da su izreke presuda nerazumljive i protivrečne same sebi i razlozima presuda i ne sadrže razloge o bitnim činjenicama, kao i na povredu zakona iz člana 395. ZKP, iz razloga što je prvostepeni sud neosnovano odbio da izvede dokaze predložene od strane odbrane.

Kako povrede odredbi članova 395., 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2), 440. i 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Zorana Barjamovića-advokata Dalibora Lazovića ocenio nedozvoljenim.

Branioci okrivljenog Danijela Zdravkovića-advokati Aleksandra Stanojević i Nikola Bulić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da se pobijane presude ne zasnivaju na jasnim i nedvosmisleno utvrđenim činjenicama, već na nedopustivim pretpostavkama kao i na dokazima koji se u konkretnom slučaju ne mogu prihvatiti. Svoj stav branioci obrazlažu navodima da tokom dokaznog postupka nisu utvrđene okolnosti koje bi ukazale na bilo kakvu povezanost okrivljenog Danijela Zdravkovića sa ostalim okrivljenima i da su pobijane presude zasnovane na spornim dokazima i to najpre na iskazu okrivljenog VV, koji je tek nakon izmene prethodno datog iskaza pristupio zaključenju sporazuma o priznanju krivice sa tužilaštvom, što govori da izmena njegovog iskaza nije bila rezultat slobodnog sećanja, već namere da se postigne što povoljniji položaj u krivičnom procesu, zatim na iskazu svedoka ĐĐ, rođenog brata okrivljenog VV, koji je imao direktan motiv da svoj iskaz usmeri u pravcu koji bi njegovom bratu obezbedio što povoljniji položaj u krivičnom postupku, na forenzičkoj dokumentaciji koja se odnosi na prepoznavanje lica od strane svedoka izvršenog dana 22. 09. 2022. godine, tako što je identifikacija vršena na osnovu fotografije okrivljenog stare više od sedam godina, i na iskazu oštećene koja je tokom postupka više puta menjala svoje iskaze, koji su međusobno kontradiktorni, nelogični i nepotpuni. Branioci okrivljenog su naročito istakli činjenicu da iz iskaza okrivljenih Olivera Mustafića i Zorana Barjamovića, koji su imali centralne uloge u ovom krivičnom postupku, ne proizilazi bilo kakva povezanost sa okrivljenim Danijelom Zdravkovićem, već su naprotiv bili izričiti da ne poznaju okrivljenog Danijela Zdravkovića, niti postoji bilo kakav dokaz da je oštećena ikada boravila u njegovoj kući.

Ovakvi navodi branilaca okrivljenog Danijela Zdravkovića, advokata Aleksandra Stanojevića i Nikole Bulić po nalaženju ovog suda, predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog pravosnažnim odlukama i ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, čime branioci suštinski ukazuju na povredu zakona iz člana 440. stav 1. ZKP.

Branioci okrivljenog Danijela Zdravkovića, advokati Aleksandra Stanojević i Nikola Bulić u ostalom delu zahteva ističu povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. ZKP, jer su izreke presuda nerazumljive i protivrečne same sebi i razlozima presuda i ne sadrže razloge o bitnim činjenicama, kao i na povredu zakona iz člana 395. ZKP, iz razloga što je prvostepeni sud neosnovano odbio da izvede dokaze predložene od strane odbrane, i to da se ispitaju svedoci EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ i KK. Branioci su ukazali i na povredu zakona iz člana 460. stav 1. ZKP, sa obrazloženjem da se drugostepeni sud u svojoj odluci uopšte nije bavio žalbenim navodima odbrane izjavljenim protiv prvostepene presude.

Branioci okrivljenog Danijela Zdravkovića, advokati Aleksandra Stanojević i Nikola Bulić u zahtevu ukazuju na to da je prvostepeni sud kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog uzeo psihičko zdravlje oštećene, sa neosnovanim obrazloženjem da je okrivljeni mogao da prepozna u kakvom mentalnom stanju se nalazi oštećena, čime branioci suštinski ukazuju na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da povrede zakona iz člana 395., 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2), 440., 441.stav 1. i 460. ZKP ne predstavljuju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozovljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Danijela Zdravkovića-advokata Aleksandra Stanojevića i Nikole Bulića ocenio nedozvoljenim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Olivera Mustafića, advokata Petra Draškovića je neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidi citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom Oliveru Mustafiću presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 165/25 od 15.05.2025.godine dostavljena dana 19.06.2025.godine, a da je njegov branilac, advokat Petar Drašković predao sudu zahtev za zaštitu zakonitosti dana 27.07.2025. godine, preporučenom pošiljkom RE ... RS, a što proizilazi iz službenog pečata Vrhovnog suda, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Olivera Mustafića, advokata Petra Draškovića odbacio kao neblagovremen, jer je podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković