Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. i 3. ZKP u vezi člana 302. stav 2. ZKP, 269. i 465. stav 1. ZKP, člana 269. i 455. stav 1. ZKP i člana 467. stav 1., 3. i 4. ZKP i člana 438. stav 1. tačka 3) i 4) ZKP u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 21. stav 4. ZKP, ističući da je pobijano rešenje protiv koga je podneo zahtev, kao i podnesak - akt Kv 212/25 od 08.10.2025. godine, koji je Osnovi sud u Prokuplju doneo nakon izjavljene žalbe od strane branioca okrivljenog na prvostepeno rešenje Kpp 7/25 i isti dostavio braniocu i u kome ga je obavestio da protiv navedenog rešenja žalba nije dozvoljena, su doneta uz povredu odredaba krivičnog postupka.

S tim u vezi branilac okrivljenog ističe da je Zakonikom o krivičnom postupku propisano da protiv prvostepenog rešenja o odbijanju dokaznog predloga odbrane koje je doneo sud je dozvoljeno pravno sredstvo – žalba o kome odlučuje vanpretresno veće (čl.21. stav 5. ZKP), da se odluka donosi u formi presude, rešenja i naredbe, u smislu odredbe člana 269. stav 1. ZKP, te da je povodom dokaznog predloga da se preduzme dokazna radnja – medicinsko veštačenje okrivljenog, koji je odbijen od strane sudije za prethodni postupak, sud trebalo da donese odluku u formi rešenja kojim bi odbio žalbu ili odbacio žalbu kao nedozvoljenu, a ne da podneskom obavesti branioca da žalba nije dozvoljena. Takođe, po navodima branioca okrivljenog nezakonito postupanje se sastoji i u tome što je isti sudija učestvovao kao sudija za prethodni postupak prilikom donošenja rešenja koje je predmet zahteva i kao potpisnik podneska - akta od 08.10.2025. godine, kao član vanraspravnog veća. Ovakvim postupanjem suda su povređene odredbe ZKP.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi protiv prvostepenog rešenja – rešenja Osnovnog suda u Prokuplju Kpp 7/25 od 25.09.2025. godine i podneska istog suda Kv 212/25 od 08.10.2025. godine, procesnog rešenja i podneska, koji se donose tokom postupka u skladu sa zakonskim ovlašćenjima.

Pobijano prvostepeno rešenje ne predstavlja pravnosnažnu odluku protiv koje se, u smislu člana 482. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, jer je to rešenje samo formalno pravnosnažno, ali nije pravnosnažno i u materijalnom smislu.

Odredbom člana 277. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da pravnosnažnost rešenja nastupa kada se ono ne može pobijati žalbom ili kada žalba nije dozvoljena, i na ovaj način određuje se samo formalna pravnosnažnost rešenja. Stoga prvostepeno rešenje o odbijanju predloga odbrane za preduzimanje dokazne radnje, doneto na osnovu člana 302. stav 2. ZKP, protiv kog se ne može izjaviti žalba, ima samo formalnu, a ne i materijalnu pravnosnažnost, s obzirom da odbijanjem dokaznog predloga branioca, predmetna krivičnopravna stvar nije rešena, u materijalnopravnom smislu, iz kojih razloga bi ocena zakonitosti ovog rešenja bila u suprotnosti sa odredbom člana 482. stav 1. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Jovanovića, ocenio kao nedozvoljen, nalazeći da je podnet protivno odredbi člana 482. stav 1. ZKP, odnosno protiv odluke koja nije pravnosnažna.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. ZKP, u vezi člana 482. stav 1. ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković