Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marko Cvetković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi i povreda oderedbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se presude zasnivaju na nezakonitom dokazu i to nalazu i mišljenju sudskog veštaka psihologa Gordane Kovač Gavrilović.

S tim u vezi branilac ističe da navedeni sudski veštak nije veštak psihijatar, već psiholog, pa ista nije mogla da veštači maloletne oštećene, već je bilo neophodno izvršiti psihijatrijsko veštačenje maloletnih oštećenih od strane veštaka psihijatrijske struke. U vezi navedenog ističe da u situaciji kada se pojavi sumnja u sposobnost svedoka da prenese svoja opažanja ili saznanja u vezi sa predmetom veštačenja može se odrediti psihijatrijsko veštačenje, u skladu sa odredbom člana 131. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po oceni ovog suda, neosnovani.

Odredbom 131. stav 1. ZKP je propisano da ako se pojavi sumnja da je isključena ili smanjena uračunljivost okrivljenog, da je okrivljeni usled zavisnosti od upotrebe alkohola ili opojnih droga učinio krivično delo ili da je zbog duševnih smetnji nesposoban da učestvuje u postupku, organ postupka će odrediti psihijatrijsko veštačenje okrivljenog. Stavom 2. istog člana je propisano ako se pojavi sumnja u sposobnost svedoka da prenese svoja znanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja, organ postupka može odrediti psihijatrijsko veštačenje.

Odredbom člana 132. stav 3. ZKP propisano je da ako je veštačenje određeno radi ocene sposobnosti svedoka da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja, veštak će ustanoviti da li kod svedoka postoje duševne smetnje i dati mišljenje da li je svedok sposoban da svedoči.

Imajući u vidu citirane odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, zakon propisuje samo mogućnost za sud da u konkretnoj situaciji, ukoliko je potrebno, donese naredbu i odredi psihijatrijsko veštačenje, ako se javi sumnja u pogledu postojanja duševnih smetnji kod svedoka, ali ne i obavezu da u svakom konkretnom slučaju određuje psihijatrijsko veštačenje svedoka. Ovo posebno imajući u vidu da je u skladu sa odrebom člana 113. i 114. ZKP organ postupka – javni tužilac - doneo naredbu da se odredi psihološko veštačenje maloletnih svedoka oštećenih koje je povereno veštaku psihologu specijalisti medicinske psihologije Gordani Kovač Gavrilović, koja je nalaz i mišljenje dala dana 06.06.2024. godine, na okolnost opšte duševne razvijenosti, sposobnosti percepcije s obzirom na uzrast i sklonosti konfabulacijama maloletne oštećene BB. Učešće psihologa u krivičnom postupku za krivično delo kojim je oštećeno maloletno lice propisano je odredbama čl. 150 -152. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, pa prema tome, određivanje veštačenja maloletne osobe od strane psihologa u konkretnoj situaciji ima za cilj zaštitu maloletnog oštećenog, shodno tom Zakonu. S obzirom na izneto, nije postojala obaveza da sud odredi psihijatrijsko veštačenje, već je veštačenje sprovedeno od strane psihologa svrsishodna dokazna radnja, a nalaz veštaka – psihologa kojim odgovara na pitanja u vezi sa ličnošću maloletne oštećene – zakoniti dokaz.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi, da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog AA.

Pored toga branilac okrivljenog ističe povrede odredbe člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, navodima da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, odnosno da bi se u konkretnoj situaciji moglo govoriti o krivičnom delu polno uznemiravanje za koje je zaprećena blaža kazna, imajući u vidu opis dela u izreci presude.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 182. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da ko pod uslovima iz člana 178. stav 1. i 2, člana 179. stav 1. i člana 181. stav 1. i 2. Zakonika, izvrši neku drugu polnu radnju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Stavom 2. istog člana propisano je da, ko pod uslovima iz člana 180. stav 1. i člana 181. stav 3. ovog zakonika izvrši neku drugu polnu radnju, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Prema odredbi člana 180. stav 1. KZ, propisano je ko izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin sa detetom, kazniće se kaznom zatvora od pet do dvanest godina.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA je u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, postupajući sa direktnim umišljajem, u uračunljivom stanju, pri čemu je znao da je njegovo delo zabranjeno,“pod uslovima iz člana 180. stav 2. KZ izvršio drugu polnu radnju nad detetom, oštećenom mal. BB iz ..., rođena ...2014. godine, tako što je prišao oštećenoj i dodirivao je u predelu butine desne noge sa zadnje strane“. Ovako opisane radnje okrivljenog predstavljaju fizički akt okrivljenog usmeren na zadovoljenje polnog nagona, učinjen u konktekstu događaja koji je predmet optužbe.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredaba, po oceni Vrhovnog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, a ne bitna obeležja krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a KZ, kako se to neosnovnao ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca AA.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se ukazuje da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjen je kao neosnovan.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ocena stručnosti nalaza psihologa, kao i ocena dokaza i činjeničnih navoda koje sud ceni prilikom donošenja odluke, kao i polemisanje sa snimkom kamera i nalazom i mišljenjem sudskog veštaka Svetislava Miškovića u pogledu nepostojanja seksualnih devijacija kod okrivljenog i zaključivanjem od strane odbrane da nema krivičnog dela, usled sumnje u pogledu činjenica utvrđenih tokom postupka, predstavlja osporavanje činjeničnog stanja i utvrđenih dokaza, u smislu člana 440. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nije dozvoljeni razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković