Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 2715/23 od 13.06.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 12323/2020 od 20.03.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje postojanja prava stvarne službenosti i isplata naknade zbog konstituisane zakonske stvarne službenosti prolaska kabla električne energije (dalekovoda) vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužioca, o kojem je odlučeno na osnovu odredbe člana 51. i 53. stav 1. i 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Pobijana odluka o obavezi tuženog da tužiocu isplati odgovarajuću novčanu naknadu doneta je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine, a ocena prigovora zastarelosti zavisi od utvrđenja činjenice stavljanja u funkciju odgovarajuće elektromreže dobijanjem upotrebne dozvole u svakom konkretnom slučaju, pa s tim u vezi nije potrebno ujednačavanje sudske prakse.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja i isplate novčane naknade podneta je 29.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 19.655,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković