.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5460/2025
30.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Takić advokat iz ..., protiv tužene Opštine Aleksinac, koju zastupa Pravobranilaštvo opštine Aleksinac, radi zauzeća i naknade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4180/2024 od 18.12.2024. godine, na sednici održanoj 30.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4180/2024 od 18.12.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4180/2024 od 18.12.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P 1339/2022 od 13.06.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tužena izvršila zauzeće na delu nepokretnosti u svojini tužioca na kat. parceli ... k.o. ..., m.zv. „...“, po kulturi poljoprivredno zemljište – njiva druge klase, površine 1465 m2, upisanoj u listu nepokretnosti ... k.o. ..., u ukupnoj površini od 10m2, a shodno udelu tužioca od ½ u površini od 5m2, u merama i granicama navedenim u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade za označeno izuzeto zemljište shodno udelu tužioca od ½ isplati 1.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 13.06.2024. godine do isplate. Stavom trećim izreke, utvrđeno je pravo svojine u korist tužene stečeno na delu kat. parcele tužioca broj ... k.o. ..., u površini, merama i granicama iz stava prvog izreke presude, i ovlašćena tužena da na tom delu izvrši upis prava svojine na svoje ime, a da se tužilac izbriše kod SKN. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 82.740,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4180/2024 od 18.12.2024. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu član 404. ZPP.
Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Obrazloženje pobijane presude je u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava kako u pogledu osnova - slučaj faktičke eksproprijacije koja nastaje kada se na zamljištu grade objekti od javnog interesa (u ovom slučaju reč je o izgradnji asfaltiranog nekatorisanog puta), a ne postoji rešenje o izuzimanju iz poseda i isplati naknade, odnosno rešenje o eksproprijaciji, tako i u pogledu visine (predmetna parcela je poljoprivredno zemljište). Tužena u reviziji nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova. Osim toga, razlozi revizije se delom odnose na utvrđeno činjenično stanje i osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, shodno članu 407. stav 2. ZPP.
Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.12.2022. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 10.000,00 dinara. Podneskom od 01.04.2024. godine tužilac je smanjio tužbeni zahtev na iznos od 1.750,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
