.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5007/2023
27.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV i GG, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Aleksandar Marković, advokat iz ..., protiv tužene Republika Srbija,-Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1401/22 od 19.05.2022. godine, u sednici održanoj 27.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1401/22 od 19.05.2022. godine u potvrđujućem delu, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1401/22 od 19.05.2022. godine u potvrđujućem delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 757/20 od 20.09.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: za pretrpljene fizičke bolove tužiocu AA iznos od 210.000,00 dinara, a tužiocu BB iznos od 190.000,00 dinaa, i za pretrpljeni strah svakom od njih iznose od po 250.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 20.09.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiljama VV i GG na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah isplati iznose od po 250.000,00 dinara svakoj, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.09.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke (usled očigledne omaške u pisanju napisano stavom četvrtim izreke), obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.835.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršenje do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1401/22 od 19.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezana tužena da na ime naknade štete isplati: za pretrpljene fizičke bolove tužiocu AA iznos od 60.000,00 dinara, a tužiocu BB iznos od 40.000,00 dinara, i za pretrpljeni strah iznose od po 100.000,00 dinara, kao i u delu stava drugog izreke kojim je obavezana tužena da na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah ispalti tužiljama VV i GG iznose od po 100.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 20.09.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stavova prvog i drugog izreke, tako što je odbijen kao neosnovan veći deo tužbenog zahteva svih tužilaca do iznosa dosuđenih prvostepenom presudom, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.09.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužicima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 696.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23-dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom drugim istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete pričinjene tužiocima 01.10.2013. godine od strane pripadnika MUP RS prilikom intervencije hapšenja osumnjičenog lica koji živi na istoj adresi gde žive i tužioci (u drugom objektu). Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je na ime naknade nematerijalne štete za tražene vidove štete dosudio tužiocima iznose bliže navedene u toj presudi, dok je drugostepeni sud pobijanom presudom preinačio prvostepenu presudu i dosudio tužiocima niže iznose imajući u vidu, između ostalog, i da su prethodnom pravnosnažnom prvostepenom presudom tužiocima AA i BB već dosuđeni određeni iznosi za pretrpljene fizičke bolove.
Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavovima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u primeni članova 172., 192. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, pri čemu se uz reviziju ne prilažu odluke kojima bi se ukazivalo da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji drugačije primenjeno materijalno pravo. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, a revizijom se osporava i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade neimovinske štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.01.2020. godine, vrednost predmeta spora i to pobijanog dela za tužioca AA je 160.000,00 dinara, za tužioca BB 140.000,00 dinara, a za tužilje VV i GG po 100.000,00 dinara.
Kako se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i da se radi o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu članova 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
