Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje AA i BB su zakonske naslednice sa po 1/2 idelanog dela na zaostavštini pok. ZZ po osnovu rešnja o nasleđivanju Javnog beležnika Špire Blešića od 07.09.2021. godine. Pok. ZZ je upisana kao vlasnik nekretnine upisane u LN br. ... KO Novi Sad 4 - kat. parcela br. ... od 176 m2, kao suvlasnik sa 3298/6342 idelanog dela nekretnine upisane u LN ... KO Novi Sad - kat.parcela br. ... od 219 m2 i na nekretnini upisanoj u LN ... KO Novi Sad 4 – kat. parcela ... od 3169 m2. Tužioci VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ su suvlasnici sa po 63/6342 dela nekretnine upisane u LN br. ... KO Novi Sad – kat. parcela ... ukupne površine 3169 m2. Planom detaljne regulacije područje stanovanja „Sajlovo“ u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 27/07) kada je još postojala osnovna parcela ..., ista je planirana delom za javne saobraćajne površine-delove regulacija ulica, a delom za porodično stanovanje. Na osnovu ovog Plana izvršena je parcelacija. Prema Planu generalne regulacije prostora za mešovitu namenu zapadno od Subotičkog bulevara i severno od Bulevara Vojvode Stepe u Novom Sadu „'Službeni list Grada Novog Sada“, br. 15/12...25/21) predmetne parcele se nalaze u građevinskom području Grada Novog Sada i namenjene su za javnu površinu – ulicu na kojima je važećim planom određena regulaciona linija. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 7183/16 od 18.09.2017. godine obavezan je tuženi da sada pok. ZZ, pravnom prethodniku tužilja AA i BB isplati 4.783.177,92 dinara na ime oduzetih i privedenih nameni 49% parcele ..., što čini 1552 m2, 51,7% kat. parcele ..., što čini 91 m2 i 64,8% kat. parcele ..., što čini 142 m2. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 16454/18 od 16.01.2019. godine obavezan je tuženi da da tužiocima, između ostalih VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ isplati po 61.199,72 dinara na ime oduzetih 49% parcele ..., što čini 1552 m2. Parcele br. ..., ... i .. KO Novi Sad 4 se nalazi na teritoriji Mesne zajednice „Sajlovo“, kao delovi ulice ... (parcela br. ...) i ulice Gornje Sajlovo (parcele br. ... i ..) su deo ulične mreže naseljenog mesta Novi Sad. Parcela ... ukupne površine 3169/2 je planskom dokumentacijom ušla u sastav ulice ... i izdvojena je za javnu saobraćajnu površinu, a parcele br. .. površine 176 m2 i .. površine 219 m2 su planskom dokumentacijom ušle u sastav Gornje Sajlovo i izdvojene su za javnu saobraćajnu površinu u celosti. Kompletno su opremljene infrastrukturom, odnosno vodnom, elektroenergetskom, telekomunikacionom i gasnom infrastrukturom, a saobraćajna površina je izgrađena od asfaltnog zastora. Tržišna vrednost predmetnih parcela je 49,02 evra/m2, odnosno 5751,34 dinara/m2, a tužiocima je ostala neisplaćena naknada za 51% kat. parc ..., što čini 1616 m2, 48,3% kat. parc. ..., što čini 85m2 i 35,5% kat. parc. .., što čini 78 m2.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 58. stav 2. Ustava Republike Srbije, Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i odredaba Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa ocenili da je tužbeni zahtev osnovan i da tužiocima za neisplaćene suvlasničke delove na predmetnim parcelama pripada naknada i to tužiljama AA i BB za 85 m2 kat.parc. .. spram njihovih suvlasničkih udela od po 1/2 dela iznos od po 244.431,95 dinara, za 78m2 kat.parc. .. spram njihovih suvlasničkih udela od po 1/2 dela iznos od po 224.302,26 dinara i za 1616 m2 kat.parc. ... suvlasničkih udela od po 1649/6342 dela iznos po 2.415.562,80dinara. Tužiocima VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ za 1616 m2 kat.parc. ... spram njihovih suvlasničkih udela od po 63/6342 dela pripada iznos od po 92.336,52 dinara. Prema datim razlzozima predmetne parcele se i dalje nalaze u susvojini tužilaca, nisu prešle u javnu svojinu, ali je tužiocima zbog planirane namene koja je faktički realizovana onemogućeno mirno uživanje poseda. Do onemogućavanja mirnog uživanja imovine nije došlo faktičkim radnjama tuženog i deposediranjem tužilaca, već donošenjem urbanističkih planova kojima je predviđeno da se na predmetnim parcelama izgradi ulica. Tužioci nisu izgubili stvarno pravo na predmetnim parcelama, ali je njihovo pravo susvojine realno izgubilo suštinu, što predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčeno Ustavom Republike Srbije, a koje opravdavaju dosudu novčane naknade u visini tržišne vrednosti parpela.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 58. Ustava Republike Srbije, ozmeđu ostalog, propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.), kao i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom iteresu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Iz navedene ustavne odredbe proizilazi da do dozvoljenog oduzimanja prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu, može doći pod kumulativno ispunjenim uslovima: da je učinjena u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Članom 1. stavom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, garantuje se zaštita imovine i propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Stavom 2. istog člana propisano je da prethodne odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

Odredbom člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 72/09), propisano je da je površina javne namene prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina, za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr). Shodno odredbi člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatraju se one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su kao takve određene zakonom (javni putevi, javne pruge, mostovi, tuneli na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i dr). Prema stavu 7. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica, koji nisu deo auto-puta ili državnog puta prvog i drugog reda i trgova i javnih površina, koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju, delovi predmetnih parcela na kojima su tužioci nosioci prava svojine odnosno susvojine, prema urbanističkim planskim dokumentima tuženog Grada Novog Sada su predviđeni za javnu površinu – delom za saobraćajnice; delove regulacija ulica, a delom za porodično stanovanje. Međutim, time nije izvršena promena titulara stvarnog prava, niti je zbog činjenice da je planski akt donet, sporno zemljište postalo javna svojina. Takođe, postupak oduzimanja zemljišta nije sproveden na način propisan Zakonom o eksproprijaciji, niti je zemljište u opisanoj površini faktički oduzeto od tužilaca i privedeno nameni za koju je predviđeno planskim aktima. U takvoj situaciji, za promenu oblika svojine iz privatne u javnu i isplatu tražene novčane naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta kao za oduzeto pravo svojine, nije dovoljno samo da je ono planskim aktima jedinice lokalne samouprave određeno za javnu površinu, već je nužno da je zemljište i oduzeto i da se koristi kao javna površina, čime bi vlasnik bio onemogućen da na njemu ostvaruje vlasnička prava u punom obimu, što ovde nije slučaj. Predmetno zemljište na delovima spornih parcela od tužilaca nije ni pravno ni faktički oduzeto i privedeno nameni predviđenoj planskim aktima, jer nije promenjena namena zemljišta, niti se sporni delovi parcela koriste kao ulica – javni put (član 2. tačka 12. Zakona o javnim putevima („Sl. glasnik RS“, br. 101/2005... 93/2012), pa ono ne predstavlja još uvek površinu javne namene, zbog čega bi tuženi bio u obavezi da isplati tužiocima njihovu tržišnu vrednost. Sama činjenica da je planski akt donet ne može se smatrati privođenjem zemljišta nameni, jer se tek sprovođenjem zakonske procedure za oduzimanje zemljišta ili neposrednim oduzimanjem i lišavanjem vlasnika da zemljište koristi u punom obimu svojih vlasničkih ovlašćenja, stiču uslovi za promenu titulara stvarnog prava, isplatu tržišne naknade i obavezu tuženog da sprovede postupak parcelacije i izvrši upis svog prava svojine.

Predmetne kat.parcele se ne koriste u spornim delovima kao javna površina, pa ne predstavljaju još uvek površinu javne namene, zbog čega bi tuženi bio u obavezi da isplati tužiocima njihovu tržišnu vrednost, jer planski akt koji nije faktički sproveden ne može biti osnov sticanja prava javne svojine tuženog. Sledstveno izloženom, po oceni Vrhovnog suda, tužiocima se ne može dosuditi naknada u visini tržišne vrednosti njihovih nepokretnosti. Takva naknada dosuđuje se samo vlasniku koji je lišen svoje imovine, što ovde nije slučaj, jer planski akti nisu sprovedeni i zemljište nije faktički privedeno planskoj nameni bez sprovođenja odgovarajućeg upravnog postupka. Planski akt koji nije faktički sproveden ne može biti ni osnov sticanja prava javne svojine tuženog. Stoga je neprihvatljivo stanovište da propust nadležnih organa da tokom dužeg vremenskog perioda ne privedu zemljište nameni i sprovedu postupak eksproprijacije, predstavlja povredu prava na imovinu, odnosno ograničenje mirnog uživanja imovine tužilaca. Pravo tužilaca na isplatu naknade za deo predmetnog zemljišta može nastati tek u momentu kada im tuženi zemljište formalno ili faktički oduzme bez isplate odgovarajuće novčane naknade.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Prema konačnom uspehu tužene u sporu, primenom članova 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. ZPP pripadaju joj troškovi celog postupka u iznosu od 262.125,00 dinara. Tužioci se u sporu nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP, zbog čega se vrednost predmeta spora, merodavna za odluku o visnini troškova postupka, određuje prema vrednosti predmeta spora odnosno glavnog zahteva svakog od tužilaca zasebno. Vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela pravnosnažne presude je 2.883.951,93 dinara, pa tuženom prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata pripada pravo na naknadu troškova za sastav odgovora na tužbu u iznosu od 24.750,00 dinara, za pristup zastupnika na tri održana ročišta u iznosu od po 29.250,00 dinara (87.750,00 dinara), za pristup zastupnika tuženog na tri neodržana ročišta u iznosu od po 16.875,00 dinara (50.625,00 dinara) i za sastav žalbe i revizije iznos od po 49.500,00 dinara (99.000,00 dinara).

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 165. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković