Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 45/25 od 30.01.2025. godine, ispravljenom rešenjem istog suda pod istim brojem od 11.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava petog izreke, kojim je tuženi obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. sina plaća mesečno iznos od 22.000,00 dinara do 10. u mesecu za tekući mesec počev od 01.11.2022. godine kao dana podnošenja tužbe sudu pa ubuduće uplatom na tekući račun zakonske zastupnice deteta. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava petog izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženog da na ime doprinosa za izdržavanje mal. sina mesečno plaća iznos od još 8.000,00 dinara počev od 01.11.2022. godine kao dana podnošenja tužbe sudu pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili dok se ta obaveza ne izmeni drugom odlukom, do 10. u mesecu za tekući mesec uplatom na tekući račun zakonske zastupnice deteta. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je u stavu drugom izreke, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011... 10/2023 – dr. zakon u daljem tekstu:ZPP), u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke imaju jedno zajedničko mal. dete VV, rođenog ..2022. godine. Majka deteta, tužilja AA, rođena je 1989. godine, po zanimanju je diplomirani inženjer ..., zaposlena u privrednom društvu „GG“ doo, i zarađuje mesečno 80.000,00 dinara. Nema nepokretne imovine u svojini, vlasnik je putničkog vozila marke „Opel Astra“, koji joj je kupio poslodavac, s tim što troškove registracije vozila i troškove nabavke benzina u iznosu do 200 evra mesečno snosi poslodavac, s obzirom da tužilja putuje svaki dan na posao iz Beograda za ... . Mesečni troškovi tužilje za izdržavanje, računajući tu po polovinu iznosa zakupnine za stan i računa za utrošenu električnu energiju i komunalije, iznose oko 65.000,00 dinara. Tužilja nema obavezu izdržavanja drugog lica sem mal. sina. Tuženi BB, rođen je 1993. godine, po zanimanju je ... inženjer, zaposlen u privrednom društvu „DD“, gde obavlja terenski rad i ima mesečnu zaradu od 92.000,00 dinara uz dodatni bonus od 15.000,00 do 16.000,00 dinara mesečno. Nema u svojini nepokretnu imovinu. Tuženi živi u ... i mesečni troškovi za njegovo izdržavanje iznose oko 57.500,00 dinara, s tim što plaća mesečno i tri anuiteta za tri kredita u ukupnom iznosu od 49.800,00 dinara. Tuženog povremeno finansijski pomažu roditelji svakog drugog meseca sa po 100 evra, a nema obavezu izdržavanja drugog lica. Mal. VV rođen je ...2022. godine, živi sa majkom u iznajmljenom stanu u Beogradu i besplatno pohađa jaslice. Mesečne potrebe mal. deteta u pogledu izdržavanja, uračunavajući po polovinu iznosa zakupnine za stan i računa za utrošenu električnu energiju i komunalije, procenjene su na iznos od 60.000,00 dinara. Minimalna suma izdržavanja propisana odredbom člana 160. stav 4. Porodičnog zakona koji propisuje nadležno Ministarstvo u vreme donošenja prvostepene presude iznosila je 46.291,00 dinar.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja i utvrđenih ukupnih mesečnih potreba deteta parničnih stranaka u pogledu izdržavanja od 60.000,00 dinara, uzevši u obzir primanja parničnih stranaka i njihove potrebe u pogledu izdržavanja, prvostepeni sud je ocenio da je tuženi prema svojim godinama života, obrazovanju i radnim sposobnostima u mogućnosti da doprinosi izdržavanju mal. sina iznosom od po 30.000,00 dinara mesečno, bez dovođenja u opasnost sopstvenog izdržavanja, pa ga je primenom odredaba čl.154, 160, 161. i 162. Porodičnog zakona obavezao na plaćanje tog iznosa.

Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje koje je prvostepeni sud utvrdio kako u pogledu zarada, imovine i visine troškova izdržavanja parničnih stranaka, tako i u pogledu visine troškova izdržavanja njihovog mal. sina VV, međutim, ocenio je da izdržavanje deteta uzrasta od dve godine i 16 dana, koliko je sin parničnih stranaka imao u vreme prvostepenog presuđenja, može biti obezbeđeno i doprinosom tuženog izdržavanju od po 22.000,00 dinara mesečeno, zbog čega je preko tog iznosa prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev odbijen u delu za iznose izdržavanja od po 8.000,00 dinara mesečno.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud prilikom donošenja pobijane odluke pogrešno primenio materijalno pravo.

Naime, drugostepeni sud je prilikom ocene novčanog iznosa koji bi predstavljao odgovarajući doprinos tuženog izdržavanju mal. sina, u obzir uzeo samo uzrast deteta, a nije primenio i ostale kriterijume za ocenu visine doprinosa za izdržavanje propisane odredbama Porodičnog zakona koje se odnose na određivanje visine izdržavanja. Odredbom člana 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja (stav 1.), da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine i prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.) i da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.). U ovom slučaju je ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud utvrdio potrebe mal. sina parničnih stranaka u pogledu izdržavanja kao i visinu prihoda parničnih stranaka, njihove lične potrebe, mogućnost za zaposlenje i sticanje zarade te obavezu da izdržavaju druga lica, pa je uzevši u obzir sve zakonom propisane paramtere po oceni Vrhovnog suda pravilno zaključio da tuženi kao mlad, obrazovan i radno sposoban čovek ima mogućnosti za dodatnu zaradu kako bi doprinosio izdržavanju svog deteta većim iznosom od polovine minimalne sume izdržavanja, odnosno da može da doprinosi detetovom izdržavanju u iznosu od po 30.000,00 dinara mesečno, što će detetu obezbediti kvalitetniji život, a takvo stanovište prihvata i Vrhovni sud.

S druge strane, drugostepeni sud, iako je prihvatio utvrđenje ukupnih troškova potrebnih za izdržavanje deteta, ograničio se prilikom procene visine doprinosa tuženog samo na uzrast deteta, što nije dovoljno merilo u situaciji kada su zakonom propisana kompleksna merila za određivanje visine izdražvanja, zbog čega je pobijana presuda u stavu drugom preinačena primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP i doneta odluka kao u stavu prvom izreke.

Tužilja je uspela u revizijskom postupku, zbog čega joj shodno odredbama čl.153. stav 1. i 154. ZPP, pripada pravo na naknadu troškova postupka i to u iznosu od 49.500,00 dinara na ime sastava revizije po važećoj Advokatskoj tarifi, 3.900,00 dinara na ime takse na reviziju i 5.850,00 dinara na ime takse na odluku po reviziji po važećoj Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama, zbog čega je primenom odredbe člana 165. stav 2. ZPP, doneta odluka kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković