.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14322/2023
30.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Nadežde Vidić, Marije Terzić, dr Ilije Zindovića i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Smiljana Ristić, advokat iz ..., radi predaje u državinu i duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2522/22 od 14.02.2023. godine, u sednici održanoj 30.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2522/22 od 14.02.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2522/22 od 14.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 4618/21 od 30.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da se sa svim licima i stvarima iseli iz neporetnosti u vlasništvu tužioca i to iz podruma i potkrovlja zgrade poslovnih usluga označenih brojem 1 na kp br. .. KO Kraljevo i tužiocu preda u svojinu opisane nepokretnosti. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu plati na ime neisplaćene zakupnine za period od 01.05.2015. godine do 30.04.2018. godine ukupno 2.880 evra u pojedinačnim iznosima i sa kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj plati 103.442,50 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2522/22 od 14.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava s predlogom da se o istoj odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, kao o izuzetno dozvoljenoj.
Članom 404. st.1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je iseljenje i predaja tužiocu u državinu podruma i potkrovlja zgrade označene brojem 1. na k.p. br. .. KO Kraljevo i obavezivanje tužene da tužiocu plati neisplaćene zakupnine za period od maja 2015. godine zaključno sa aprilom 2018. godine, a nižestepeni sudovi su odlučili odbijanjem tužbenog zahteva.
O postavljenom zahtevu tužioca sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kod utvrđenog da su isključivi vlasnici lokala u predmetnoj zgradi na k.p. br. .. KO Kraljevo, tužena i VV, kome je tužena prodala jedan od lokala, a koji su i vlasnici predmetne zgrade u kojoj se lokali nalaze, i to: VV sa udelom od 21/84 i BB sa udelom od 63/84, te da oni kao vlasnici posebnih delova zgrade, i same zgrade imaju zajedničku nedeljivu svojinu na podrumskom i tavanskom prostoru. Tužilac u reviziji ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ako zbog pogrešne primene materijalnog prava postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Po oceni Vrhovnog suda, pravna pitanja koja tužilac postavlja u reviziji nisu pitanja od opšteg interesa, niti su pitanja koja su od značaja za ravnopravnost građana, a ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava u pogledu odgovornosti tuženog, pa kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi predaje poseda i naknade štete tužilac je podneo 11.05.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 2.880 evra.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da je revizija nedozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo na osnovu odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
