Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Dobrile Strajina, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Marko N. Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog „Jadran ekspres“ d.o.o. Novi Sad, čiji je punomoćnik Miona Delić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 244/24 od 28.02.2024. godine, u sednici održanoj 10.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 244/24 od 28.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 244/24 od 28.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 66/23 od 23.11.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova za vreme provedeno na službenom putovanju u inostranstvu isplati za mesec februar iznos od 560 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zateznom kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 31.03.2020. godine do konačne isplate, i za mesec mart iznos od 240 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zateznom kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 31.04.2020. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 92.311,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 244/24 od 28.02.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o zateznoj kamati tako što je odbijen tužbeni zahtev za isplatu zatezne kamate po stopi Evropske centralne banke na iznos od 560 evra za 31.03.2020. godine i na iznos od 240 evra za 30.04.2020. godine. Stavom drugim izreke odbijena je žalba, kao neosnovana, u preostalom delu i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati troškova službenog putovanja, a nižestepenim odlukama tužbeni zahtev je usvojen. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse, jer se revizijom tuženog osporava utvrđeno činjenično stanje, a što nije dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP. Osim toga odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Iz ovih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 30.01.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 93.896,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković