Istom presudom na osnovu člana 85. KZ prema okrivljenom AA je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti i to policijskog službenika, u trajanju od dve godine računajući od dana pravnosnažnosti presude. Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP okrivljeni su obavezani da sudu naknade troškove krivičnog postupka i paušala o čijoj visini će se odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.402/25 od 01.07.2025.godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog BB, advokata Sanje Glavonić, branioca okrivljenog AA, advokata Uroša Milosavljevića i javnog tužioca VJT u Beogradu, pa je presuda Višeg suda Beogradu K.br.65/23 od 07.02.2025. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Tijana Marinković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Tijana Marinković u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kom se po zakonu ne mogu zasnivati i to na izveštaju o forenzičkom pregledu sadržine telefonskog uređaja PS Novi Beograd Kt-108820/22 od 11.11.2022.godine, zajedno sa dokumentacijom sačinjenom prilikom vršenja uviđaja na telefonu marke Apple Iphone Pro max. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da se sadržaj memorije mobilnog telefona, odnosno konverzacija i sms prepiska može utvrditi samo pretresanjem istog, u skladu sa odredbom člana 152. stav 3. ZKP, kojom je propisano da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, preduzima na osnovu naredbe suda. Po oceni branioca, u konkretnom slučaju je faktički izvršeno pretresanje uređaja, a ne forenzički pregled, pa kako nije postojala naredba suda, navedeni izveštaj predstavlja nezakonit dokaz.

Iz spisa predmeta proizilazi da je PU za grad Beograd dana 11.11.2022.godine sačinila izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta KT 108-820/22 u kom je navedeno da je istog dana u periodu od 18:00 do 18:15 časova u ulici ... broj .., u prostorijama MUP Republike Srbije na zahtev policijskog službenika sektora unutrašnje kontrole, odeljenje za operativne aktivnosti VV, izvršeno forenzičko fotografisanje jednog mobilnog telefona marke „Apple iPhone 12 Pro Max” imei ..., imei ..., te dela sadržaja - prepiske. Mobilni telefon je fotografisan po utvrđenim principima forenzike u zatečenom stanju, a na kraju je konstatovano da je izveštaj sačinio GG.

Odredbom člana 152. stav 3.ZKP je propisano da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi preduzima na osnovu naredbe suda i po potrebi uz pomoć stručnog lica.

Imajući navedeno u vidu, po oceni Vrhovnog suda, izveštaj o forenzičkom pregledu sadržine telefonskog uređaja PS Novi Beograd Kt-108820/22 od 11.11.2022.godine je u svemu sačinjen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Ovo iz razloga što se u konkretnom slučaju nije radilo o pretresanju uređaja već o fotografisanju ekrana koji je slikan uz saglasnost okrivljenog, pa nije bilo neophodno primeniti odredbu člana 152. stav 3. ZKP, koja se odnosi na postupak pretresanja, pa samim tim nije bila neophodna naredba suda, kako se to neosnovano tvrdi zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Ukazujući na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, odnosno da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo i da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, branilac okrivljenog navodi da kod okrivljenog nije postojala svest da se u njegovim radnjama mogu steći obeležja predmetnog krivičnog dela, niti je kod njega postojala namera izvršenja dela, te ne postoji krivica kod okrivljenog. Branilac još ističe da presuda ne sadrži obrazloženje da je okrivljeni znao da su podaci koji se nalaze u službenoj evidenciji označeni kao „tajni“ niti da je imao nameru da ih neovlašćeno da trećem licu, te da su se u radnjama okrivljenog eventualno mogli ostvariti elementi prekršaja, odnosno disciplinske odgovornosti.

Odredbom člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka je propisano da ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumenta koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao ili pribavlja podatke ili dokumenta, a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „interno” ili „poverljivo”, određene prema ovom zakonu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Izrekom presude Višeg suda u Beogradu K.br.65/23 od 07.02.2025. godine okrivljeni AA i BB su oglašeni krivim da su u Beogradu, u vremenskom periodu od 23.09.2022. godine do 10.11.2022. godine, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni zabranjenosti svojih radnji čije su izvršenje hteli, okrivljeni AA, policijski službenih MUP-a RS, PU za grad Beograd, PS Novi Beograd, PI Novi Beograd 2, u više navrata u naznačenom periodu neovlašćeno nepozvanom licu i to okrivljenom BB pribavljao i saopštio podatke iz informacionog sistema Ministarstva unutrašnjih poslova koji se odnose na identitet vlasnika putničkih motornih vozila sa određenim registarskim oznakama, do kojih podataka je došao na drugi način - preko svojih kolega sa posla, policijskih službenika zaposlenih u MUP-a RS, PU za grad Beograd, PS Novi Beograd, PI Novi Beograd 2 i to svedoka DD, ĐĐ, EE i ŽŽ koji su do tih podataka došli korišćenjem svojih ličnih pristupnih šifri u navedenom sistemu, u čemu ga je sa umišljajem podstrekao okrivljeni BB, tako što je u naznačenom periodu u više navrata od okrivljenog AA zahtevao provere preko sistema Ministarstva unutrašnjih poslova radi saznanja podataka o vlasnicima vozila sa određenim registarskim oznakama, pa je tako, prvo, dana 23.09.2022. godine, oko 23,35 časova od okrivljenog AA porukama upućenim putem aplikacije „WhatsArr“ zahtevao provere registarskih oznaka ..., nakon čega je okrivljeni AA preko svog kolege sa posla, svedoka DD izvršio tražene provere i potom dobijenu informaciju o vlasniku navedenog vozila putem aplikacije „WhatsArr“ saopštio okrivljenom BB istog dana u 23,42 časova, da bi nakon toga okrivljeni BB dana 26.09.2022. godine, oko 14,16 časova od okrivljenog AA dorukama upućenim putem aplikacije „WhatsArr“ zahtevao provere registarskih oznaka ..., nakon čega je okrivljeni AA preko svoje koleginice sa posla, svedoka ĐĐ izvršio tražene provere i potom dobijenu informaciju o vlasniku navedenog vozila putem aplikacije „WhatsApp"“ saopštio okrivljenom BB istog dana u 14,31 časova, da bi potom okrivljeni BB dana 02.10.2022. godine, oko 15,01 časova od okrivljenog AA porukama upućenim putem aplikacije „WhatsApp" zahtevao provere registarskih oznaka ..., nakon čega je okrivljeni AA preko svog kolege sa posla, svedoka EE izvršio tražene provere i potom dobijenu informaciju o vlasniku navedenog vozila putem aplikacije „WhatsApp“ saopštio okrivljenom BB istog dana u 15,05 časova, da bi potom okrivljeni BB dana 07.10.2022. godine, oko 22,07 časova od okrivljenog AA porukama upućenim putem aplikacije „WhatsApp" zahtevao provere vozila marke „Fiat Panda" sa registarskim oznakama VS 033-SJ, nakon čega je okrivljeni AA ponovo preko svog kolege sa posla, svedoka ŽŽ izvršio tražene provere i potom dobijenu informaciju o vlasniku navedenog vozila putem aplikacije „WhatsApp" saopštio okrivljenom BB istog dana u 22,36 časova, pri čemu svi navedeni podaci koje je na opisani način okrivljeni AA saopštio i pribavio okrivljenom BB predstavljaju podatke sa oznakom tajnosti „POVERLJIVO“ određene prema Zakonu o tajnosti podataka (Sl. Glasnik RS br. 104/2009) članom 47. Obavezne instrukcije o pravilima i postupcima u korišćenju informacionog sistema MUP-a RS kojim je propisano da su svi podaci sadržani u informacionom sistemu u nadležnosti države i Ministarstva i da se označavaju stepenom tajnosti „POVERLJIVO“, čime je okrivljeni AA izvršio produženo krivično delo iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka (Službeni Glasnik RS br. 104/2009) u vezi sa člana 61. Krivičnog zakonika, a okrivljeni BB izvršio u podstrekavanju produženo krivično delo iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka (Sl. Glasnik RS br. 104/2009) u vezi člana 34. i 61. Krivičnog zakonika.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude je navedeno da je okrivljeni AA, policijski službenih MUP-a RS, PU za grad Beograd, PS Novi Beograd, PI Novi Beograd 2, u više navrata u naznačenom periodu neovlašćeno nepozvanom licu i to okrivljenom BB pribavljao i saopštio podatke iz informacionog sistema Ministarstva unutrašnjih poslova koji se odnose na identitet vlasnika putničkih motornih vozila sa određenim registarskim oznakama, do kojih podataka je došao na drugi način - preko svojih kolega sa posla, pri čemu svi navedeni podaci koje je okrivljeni AA saopštio i pribavio okrivljenom BB predstavljaju podatke sa oznakom tajnosti „poverljivo“ određene prema Zakonu o tajnosti podataka (Sl. Glasnik RS br. 104/2009) članom 47. Obavezne instrukcije o pravilima i postupcima u korišćenju informacionog sistema MUP-a RS, kojim je propisano da su svi podaci sadržani u informacionom sistemu u nadležnosti države i Ministarstva i da se označavaju stepenom tajnosti „poverljivo“, pri čemu je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, i svestan zabranjenosti svog dela čije je izvršenje hteo, pa su po oceni Vrhovnog suda, u izreci presude navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim. Stoga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve elemente navedenog krivičnog dela i da se u radnjama okrivljenog eventualno stiču elementi prekršaja ili disciplinske odgovornosti, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe da ne postoji niti jedan dokaz da je okrivljeni bio upoznat sa obaveznom instrukcijom o pravilima i postupcima u korišćenju informacionog sistema MUP RS broj 3262/14-5 od 30.06.2014.godine, imajući u vidu da ista nije objavljena u „Službenom glasniku“ i da nije znao da navedeni podaci predstavljju tajne podatke, a sama instrukcija nema snagu zakona i ne može biti osnov za krivičnu odgovornost službenika policije. Pored toga, podaci o registrovanom vlasništvu vozila nisu tajni podaci, jer se radi o javnoj evidenciji koja je dostupna nadležnim organima, te okrivljeni nije mogao podatke neovlašćeno učiniti dostupnim, jer je imao pristup sistemu po službenoj dužnosti.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Branilac okrivljenog AA, advokat Tijana Marinković je ukazala i na povredu zakona iz člana 16. stav 1. ZKP, jer je drugostepeni sud cenio samo one dokaze i činjenice koje su išle u prilog optužbe, te nije sa jednakom pažnjom cenio sve izvedene dokaze i utvrdio i činjenice koje idu u prilog okrivljenom.

Kako povrede zakona iz člana 16.stav 1. i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva još navodi da je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje, odnosno odredba člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisani sadržaj, pa se u razmatranje i ocenu iznetih navoda, nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković