.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18750/2024
20.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Đurica i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Blagojević, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Mirković, advokat u ..., radi predaje nepokretnosti po tužbi i radi utvrđenja svojine, po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1042/24 od 11.04.2024. godine, u sednici održanoj dana 20.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1042/24 od 11.04.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1042/24 od 11.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani P 1280/22 od 15.11.2023. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da tužiocu preda u državinu kp .. KO ... . U stavu drugom izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev i utvrđeno je da je tuženi vlasnik iste parcele, što je tužilac dužan da prizna i trpi i dozvoli promenu upisa u katastru. U stavu trećem izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 53.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1042/24 od 11.04.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Ocenjujući dozvoljenost revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud je zaključio da u ovoj parnici ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom odbijen je zahtev tužioca da se tuženi obaveže da preda tužiocu u državinu kp .. KO ... i istom presudom pravnosnažno je utvrđeno pravo svojine tuženog na navedenoj parceli. Nižestepeni sudovi su saglasni u pogledu ispunjenosti uslova za sticanje prava svojine tuženog na nepokretnosti održajem, iz člana 28. stav 4. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa na osnovu utvrđenja da je pravni prethodnik tuženog, pok. VV bila savestan držalac nepokretnosti, što zaključuju i iz činjenice da je tužbeni zahtev tadašnjeg vlasnika, GG (pravni prethodnik tužioca) za predaju parcele odbijen pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 1623/75 od 10.10.1977. godine, a tuženi je nastavio državinu pok. VV, pa je i njegova državina savesna i u neprekidnom trajanju (od strane tuženog i njegovih prethodnika) duže od 50 godina, dok tužilac i njegovi prethodnici za to vreme nisu vršili pravo svojine.
Cilj posebne revizije nije da se preispituje pravilnost pravnosnažne presude prema pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, iz razloga koji se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navodima revidenta ukazuje se na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, od značaja za ocenu savesnosti državine tuženog i njegovih prethodnika, a takvi navodi nisu pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje primenili normu člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, čija primena ne zahteva novo tumačenje. Tužilac u reviziji ne ukazuje na postojanje različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 30.06.2022. godine, a tuženi protivtužbu 27.07.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu je 10.000,00 dinara, što očigledno ne premašuje protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i protivtužbe.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema tome, revizija nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
