Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, parnične stranke su blagovremeno izjavile revizije, i to tužioci pobijajući odluku o troškovima parničnog postupka, a tuženi pobijajući presudu u celini, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odluči kao izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku

Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnim revizijama parničnih stranaka, u smislu odredbe člana 404. Zaona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, primenom materijanog prava iz odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, konstituisano je pravo služenosti pešačkog prolaza preko kat.parc. ... KO ..., kao poslužnog dobra, u vlasništvu tuženog, u površini, merama i granicama utvrđenim iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka geodetske struke, u korist kat.parc. ... KO ..., kao povlasnog dobra, u suvlasništvu tužilaca, uz pravo i obavezu tužilaca da o svom trošku otvore prolaze i postave vrata na ogradi tuženog prema kat.parc. ... KO ... i kat. parc. ... KO ... koja je na terenu ul. ... u ..., što je tuženi u obavezi da im omogući. Ovo zbog toga što iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da parcela tužilaca nema direktan pristup javnom putu u ul. ..., niti nekom drugom putu, da se povlasno dobro tužilaca ne može na drugi način i bez nesrazmerno velikih troškova koristiti bez korišćenja poslužnog doba tuženog, čija parcela se graniči sa parcelom tužilaca i izlazi na put, da su tužioci još kao deca i njihov otac dok je bio živ koristili prolaz preko parcele tuženog dok je tuženi nije ogradio i da je deo parcele tuženog na kom je ustavnovljeno pravo službenosti prolaza u korist tužilaca najkraći i najbrži do ulice ..., odnosno najcelishodnije i najekonomičnije rešenje zbog čega su ispunjeni uslovi za udovoljenje tužbenom zahtevu.

Pravnosnažna odluka da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka, doneta je nakon ocene nižestepenih sudova da u sporu radi konstituisanja prava stvarne službenosti tuženi, uprkos uspehu tužilaca u sporu, nije u obavezi da im naknadi troškove postupka, jer pre pokretanja parnice tužioci nisu imali pravo stvarne službenosti na poslužnom dobru tužnog, a da tuženi bez sudske odluke do ustavnovljavanja tog prava nije bio dužan da im to pravo prizna.

Imajući u vidu da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog suda nema uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored navedenog, revizijom tuženog se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka, na pogrešnu primenu pravila o teretu dokazivanja i osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

Revizijom tužilaca se, s pozivom na pogrešnu primenu materijalnog prava, osporava odluka o troškovima parničnog postupka. Odluka o troškovima parničnog postupka kao sporednog potraživanja, ne predstavlja pravno pitanje od opšteg interesa, niti pravno pitanje koje bi se razmatralo u interesu ravnopravnosti građana. To nije pitanje koje iziskuje novo tumačenje prava ili usklađivanje sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizija parničnih stranaka, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizije nisu dozvoljene.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.12.2016. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označeno 10.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

Revizija tužilaca je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tužilaca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković