Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2440/24 od 26.06.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u delu stava šestog izreke prvostepene presude za iznos od 13.865,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u preostalom delu stava šestog izreke prvostepene presude i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka za iznos preko 13.865,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, do iznosa od 104.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka iz presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje primenom odredbe člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz ove zakonske odredbe da bi se revizija smatrala izuzetno dozvoljenom.

Pobijanom odlukom preinačeno je rešenje o troškovima postupka uz primenu odredaba Zakona o parničnom postupku koje regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka. S obzirom na navedeno odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), da kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Imajući u vidu da se revizijom pobija rešenje o troškovima postupka, koje ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, revizija tuženog nije dozvoljena.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je pobijanim rešenjem preinačena prvostepena odluka, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, u konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković