Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog protivpravnog dela u zakonu određenog kao produženo krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Vesne Filipović, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Loznici Kv 67/25 od 26.06.2025. godine i Višeg suda u Šapcu 1Kž2 210/25 od 14.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 21.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vesne Filipović, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Loznici Kv 67/25 od 26.06.2025. godine i Višeg suda u Šapcu 1Kž2 210/25 od 14.07.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Loznici Kv 67/25 od 26.06.2025. godine, prema okrivljenom AA, na osnovu odredbe člana 532. Zakonika o krivičnom postupku, zamenjena je mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, izrečena pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Loznici 1K 533/20 od 22.01.2024. godine, merom obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, koja mera će se sprovesti u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu.

Rešenjem Višeg suda u Šapcu 1Kž2 210/25 od 14.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Miodraga Todorovića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici Kv 67/25 od 26.06.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Vesna Filipović, zbog „povrede Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika“, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, a pobijana rešenja preinači „tako što će ukinuti osporena rešenja, a braniocu priznati trošak u iznosu od 75.000,00 dinara na ime sastava ovog zahteva i 210,00 dinara na ime poštarine“ ili da pobijana rešenja ukine i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio Vrhovnom javnom tužiocu primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona s obzirom da je Osnovni sud u Loznici pokrenuo postupak radi zamene mere bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi merom obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi bez pozivanja i obaveštavanja okrivljenog i njegovog izabranog branioca, već je sud postavio okrivljenom branioca, po službenoj dužnosti– advokata Miodraga Todorovića na predlog predsednika Osnovnog suda u Loznici, iako je okrivljeni imao svog izabranog branioca kojim navodima branilac suštinski ukazuje da je sud pobijanim rešenjem nepravilno primenio odredbu člana 75. ZKP te učinio povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 75. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodnio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 75. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjima učinjena i povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno ogleda naznačena povreda zakona.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, pa je shodno tome Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,  s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković