.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1670/2025
29.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa privremeni zastupnik Jelena Marić advokat iz ..., protiv tuženog „Interqo Group“d.o.o. Leskovac, koga zastupa Zvonimir Stanković advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 2/25 od 06.02.2025. godine, na sednici održanoj 29.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 2/25 od 06.02.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 2/25 od 06.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu odricanja Osnovnog suda u Leskovcu P 929/23 od 19.08.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za isplatu 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2022. godine do isplate na ime zarade za mesec novembar 2022. godine i 18.182,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.01.2023. godine do isplate na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 13.500,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž 2/25 od 06.02.2025. godine preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka i odbijen je zahtev punomoćnika tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku. Naime, odluka da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, doneta je primenom odredaba člana 153. i 154. ZPP i ne iziskuje potrebu da se primeni institut ujednačavanja sudske prakse po pitanju troškova postupka o kojima sud odlučuje u svakoj konkretnoj parnici, shodno stavljenim predlozima i utvrđenim činjenicama.
Imajući u vidu navedeno, odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozovljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.
Imajući u vidu da se revizijom napada rešenje o troškovima postupka, koje ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, revizija tužioca nije dozvoljena.
U ovoj vrsti spora ne primenjuje se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP u vezi člana 420. stav 6. ZPP o dozvoljenosti revizije, u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku i odlučio o zahtevima stranaka.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
