Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23- drugi zakon), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci, postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet tražene pravne zaštite pobijanog usvajajućeg dela tužbenog zahteva je isplata naknade štete zbog neisplaćeih troškova u vezi sa rešavanjem stambenog pitanja u iznosu od 17.458,64 dinara, o kom pravu tužioca je odlučeno primenom odredbi člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i člana 164. Zakona o radu, jer tužena nije u celosti isplatila tužiocu dug u vezi sa rešavanjem stambenog pitanja.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda u primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu u pobijanom delu zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 03.09.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva iznosi 17.458,64 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog usvajajućeg dela na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene u tom delu nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP je propisano da, revizija je nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije.

Prema tome, kako je pobijanom pravnosnažnom presudom odbijena žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu iznosa od 897.113,32 dinara, to tužena u tom delu nema pravni interes za podnošenje revizije, zbog čega revizija tužene u tom delu nije dozvoljena primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković