Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilja bila zaposlena na neodređeno vreme kod tužene, sve do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu broj .. od 15.11.2016. godine i bila je raspoređena na poslovima saradnika za tehničko- operativne poslove, Služba za operativne poslove Filijale ... . Ugovor o radu broj .. od 22.04.2005. godine joj je otkazan zbog organizacionih promena u banci i brisanja poslova saradnik za tehničko-operativne poslove, Služba za operativne poslove u Filijali ..., pošto je Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tužene broj 22142 od 04.10.2016. godine izbrisana Filijala ... u kojoj je tužilja bila zaposlena. Tužilji je utvrđena i isplaćena otpremnina u iznosu od 321.099,22 dinara.

U periodu od 01.08.2016. godine do 16.11.2016. godine između tužene i nekih zaposlenih zaključeni su sporazumi prema kojima su ti zaposleni premešteni do isteka ugovora o radu na druga radna mesta. Tužilji nije predočena nikakva mogućnost da ostane da radi, niti joj je ponuđen premeštaj na drugo radno mesto. Međutim, prema spisku radnih mesta na dan 16.11.2016. godine, postojala je pozicija saradnik za tehničko-operativne poslove u Filijali Čačak koja je bila upražnjena, a za ukupno dvanaest zaposlenih na određeno vreme izvršeno je produžavanje ugovora. Takođe, postojala je potreba za izvršiocima na poslovima likvidator-blagajnik, na koje je tužilja mogla da bude raspoređena prema stanovištu nižestepenih sudova, s obzirom da je tužilja ispunjavala uslove, imajući u vidu vrstu i stepen njene stručne spreme.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su utvrdili da je sporno rešenje tužene nezakonito, te su obavezali tuženu da tužilju vrati na rad, s obzirom da tužena nije u potpunosti primenila postupak propisan Zakonom o radu u slučaju kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla i dođe do smanjenja obima posla (član 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu). Sudovi su smatrali da je jedna od mera rešavanja viška zaposlenih i premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, a pravila premeštaja u drugo mesto rada su propisana članom 173. Zakona o radu, kada se radi o premeštaju u drugo mesto rada kod istog poslodavca. Zaposleni može da bude premeštan u drugo mesto rada (bez svog pristanka) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela, ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manje od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremen dolazak na rad i odlazak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada i van navedenih slučajeva, samo uz svoj pristanak.

Ovakvo stanovište nižestepenih sudova se ne može prihvatiti u situaciji kada je došlo do ukidanja filijale tužene u ... . Naime, ovlašćenje poslodavca je do procenjuje šta od poslova i koje poslove treba neko lice da obavlja na nekom drugom mestu, pa u konkretnoj situaciji tužena nije morala da tužilji ponudi premeštaj, pogotovo što je Filijala u Čačku udaljena 150 km od Filijale u ... . Međutim, sudovi nisu ispitali da li postoje drugi razlozi zbog kojih bi sporno rešenje bilo nezakonito, pa je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Naime, u toku postupka, saslušana kao stranka, tužena je navela da su dvojica kolega iz iste filijale premeštena u ekspoziture u Kovinu i u Grockoj, a da je njoj prestao radni odnos kao tehnološkom višku. Nesporno je da u konkretnoj situaciji tužena nije bila u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, ali to ne znači da svi zaposleni iz ukinute filijale nisu trebali da budu stavljeni u konkurenciju prilikom odlučivanja o tome ko će biti premešten na druge poslove, odnosno u drugu poslovnu jedinicu tužene. Kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih na osnovu kojih se ukupni višak personifikuje u imena i prezimena zaposlenih koji treba da podnesu teret restrukturiranja odnosno smanjenja broja zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena moraju se primenjivati uvek, a to znači bez obzira da li postoji ili ne postoji obaveza donošenja Programa rešavanja tehnološkog, ekonomskog ili organizacionog viška zaposlenih. Situacija kada poslodavac nije obavezan da donese program rešavanja viška zaposlenih ne isključuje njegovu obavezu da primeni kriterijume za utvrđivanje viška.

U konkretnoj situaciji sudovi nisu ispitali na kojim radnim mestima su radili zaposleni koji su iz ukinute filijale u ... premešteni u druge poslovne jedinice tužene, da li su imali istu stručnu spremu kao i tužilja, te da li je i tužilja zadovoljavala uslove za eventualni premeštaj u poslovne jedinici tužene u koje su premešteni dvojica zaposlenih iz ukinute filijale u ..., da li je i na koji način izvršena ocena rezultata njihovog rada i rada tužilje i koji su bili kriterijumi tužene da njih dvojica budu premešteni na druge poslove u drugoj poslovnoj jedinici tužene, a da tužilja dobije otkaz ugovora o radu kao tehnološki višak.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja i utvrditi da li je tužilja bila izložena konkurenciji sa dvojicom zaposlenih koji su premešteni u druge poslovne jedinice tužene, a ako jeste koji su bili kriterijumi koji su tuženu opredelili da tužilji prestane radni odnos, odnosno da ona ne može da bude premeštena u druge poslovne jedinice tužene. Pošto postupi po navedenim primedbama prvostepeni sud će ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković