Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Tatjane Đurica i Jasminke Obućina, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Mediolanum DOO Beograd, MB ..., čiji je punomoćnik Srđan Ilinčić, advokat u ..., protiv tuženog Građevinska direkcija Srbije DOO Beograd, MB ..., čiji je punomoćnik Vladimir Vignjević, advokat u ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 9Pž 175/23 od 30.11.2023. godine, u sednici veća održanoj 07.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tuženog, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 9Pž 175/23 od 30.11.2023. godine i presuda Privrednog suda u Beogradu P 2358/22 od 13.10.2022. godine i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu P 2358/22 dana 13.10.2022. godine, kojom je u I stavu izreke konstatovao da se usvaja tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu plati na ime glavnog duga iznos od 33.042.726,10 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.08.2018. godine do isplate, iznos od 26.935.749,90 dinara, iznos od 1.082.278,43 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.02.2015. godine do isplate, iznos od 1.298.954,17 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.02.2015. godine do isplate i iznos od 239.641,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.02.2015. godine do isplate; u II stavu izreke odbio prigovor kompenzacije u iznosu od 33.042,726,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.10.2012. godine do vršenja prebijanja i u III stavu izreke obavezao tuženog da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 2.442.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 9Pž 175/23 dana 30.11.2023. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P 2358/22 od 13.10.2022. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tuženi, kojom pobija presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o panričnom osutpku („Sl. glasnik RS“ br 72/2011...10/23 – dr. zakon) i zaključio da je revizija osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda na osnovu koga je doneta pobijana presuda, tuženi je kao naručilac sa konzorcijumom pravnih lica, koji konzorcijum je predstavljao Inter-kop DOO Šabac, kao izvođačem radova, zaključio Ugovor o izgradnji broj ... dana 13.12.2010. godine i pripadajuće anekse, u postupku javne nabavke, radi izgradnje objekta 4Ž sa pripadajućom opremom i unutrašnjim instalacijama, u Beogradu, u naselju Stepa Stepanović. Cena radova po tom ugovoru iznosila je 886.897.440,00 dinara, sa PDV-om. Ugovoreno je da privremene situacije izvođač dostavlja nadzornom organu na pregled i overu. Plaćanje po overenim privremenim mesečnim situacijama naručilac će izvršiti u roku od 30 dana od dana overe istih od strane nadzornog organa. Po okončanoj situaciji plaćanje će izvršiti u roku od 30 dana od dana kada je nadzorni organ overio istu. Ugovoreno je da izvođač dostavi naručiocu bankarske garancije: za povraćaj primljenog avansa, za dobro i kvalitetno izvođenje radova, i za garantni period koja će važiti do isteka garantnog perioda za radove i opremu, koju će izdati u roku od 5 dana od dana izdavanja potvrde naručioca o završetku ugovorenog posla. Naručilac plaća na račun vodećeg partnera – Inter-kop DOO. Aneksom broj 1. od 13.12.2010. godine je umanjena cena radova i materijala na iznos od 882.146.246,26 dinara, a Aneksom 2. određen je rok za izvođenje radova do 14.06.2012. godine. Iz konkursne dokumentacije koja čini sastavni deo ugovora, proizilazi da je u tački 40. tačka 3. predviđeno da će vrednost za izvedene i/ili loše izvedene radove čije nedostatke izvođač nije otklonio u skladu sa ugovornom dokumentacijom, naručilac otkloniti angažovanjem drugog izvođača i naplatiti iz bankarske garancije, čija predaja je uslov za overu i izmirenje obaveza po okončanoj situaciji.

Dalje je utvrđeno da je Mediolanum invest AD Beograd pozajmio Inter-kopu DOO Šabac ukupno 148.387.640,99 dinara, ugovorom o zajmu od 21.06.2012. godine, sa obavezom vraćanja do 01.11.2012. godine, sa ugovorenom kamatom od 3,6% na mesečnom nivou. Inter-kop DOO je dao saglasnost Mediolanum invest AD Beograd kao založnom poveriocu da može zasnovati založno pravo i upisati zalogu na potraživanjima koja zalogodavac ima prema ovde tuženom po osnovu Ugovora o izvođenju radova broj ... od 13.12.2010. godine, sa pripadajućim aneksima, radi obezbeđenja izmirenja novčanog potraživanja založnog poverioca iz pomenutog ugovora o pozajmici od 21.06.2012. godine, na iznos od 148.387.340,99 dinara sa obavezom vraćanja do 01.11.2012. godine i kamatom od 3,60% mesečno. Maksimalni iznos obezbeđenja potraživanja je 178.854.264,80 dinara. Zalogodavac je založio 86,08% svih priliva po Ugovoru o izvođenju radova broj ... od 13.12.2010. godine. Dao je saglasnost da založni poverilac može naplatiti sva potraživanja iz osnovnog ugovora iz iznosa koji će dužnik uplaćivati na račun zalogodavca, a nakon pismenog obaveštenja zalogodavca i založnog poverioca upućenog dužniku. Na osnovu ugovora o zalozi potraživanja od 21.06.2012. godine je upisano založno pravo Inter-kom DOO Šabac kao zalogodavca u korist založnog poverioca Mediolanum invest AD Beograd, koji je obavestio tuženog o zaključenom ugovoru o zalozi i da je tuženi u obavezi da 86,08% svakog iznosa za plaćanje prema založnom dužniku Inter-kop DOO uplaćuje isključivo na račun založnog poverioca. To obaveštenje je tuženi primio 30.07.2012. godine. Nadalje, Mediolanum invest AD je preneo na sticaoca, ovde tužioca dospela potraživanja po osnovu ugovora o zajmu broj .../.. od 21.06.2012. godine, koja je imao prema Inter-kop DOO, dana 21.11.2014. godine. Tuženi je o tome obavešten 29.12.2014. godine. Kod APR je upisana promena založnog poverioca tako što je upisan kao novi založni poverilac ovde tužilac. Po osnovu ugovora o izgradnji od 13.12.2010. godine, Interkop DOO je tuženom ispostavio ukupno 19 privremenih situacija i jednu okončanu situaciju. Nakon prijema obaveštenja o zalozi potraživanja od 26.07.2012. godine, je dospela na naplatu 17. privremena situacija. Ta privremena situacija, od 04.07.2012. godine, ispostavljena je za radove izvedene u junu 2012. godine na iznos za plaćanje od 62.925.532,54 dinara, u roku od 30 dana od dana izdavanja, potpisana i overena 09.07.2012. godine od strane izvođača radova, naručioca ovde tuženog, odgovornog izvođača i nadzornog organa. Privremena situacija br. 18. od 07.08.2012. godine ispostavljena je za radove izvedene u julu 2012. godine, u vrednosti za plaćanje 31.454.682,03 dinara, dospeva na naplatu u roku od 30 dana od izdavanja, overena je od 18.08.2012. godine, od strane izvođača, naručioca, odgovornog izvođača i nadzornog organa. Privremena situacija br. 19. od 05.09.2012. godine ispostavljena je za radove izvedene u avgustu 2012. godine, na iznos za plaćanje od 16.463.543,35 dinara, dospeva za naplatu u roku od 30 dana od dana izdavanja, potpisana je i overena dana 16.09.2012. godine, od strane izvođača radova, naručioca, odgovornog izvođača i nadzornog organa. Zapisnikom o primopredaji radova od 17.10.2012. godine, konstatovani su nedostaci u kvalitetu radova i izvođač se obavezao da će ih otkloniti po primedbama kupaca stanova, po prijemu obaveštenja naručioca u primerenom roku od 15 dana, o čemu će sačiniti zapisnik sa kupcima i isti dostaviti naručiocu, a ukoliko ne otpočne radove na otklanjanju primedbi u zadatom roku, odnosno podnese pismenu izjavu da nije u stanju da otkloni primedbe, naručilac će angažovati drugu firmu za ove poslove, a procenjeni iznos potreban za izvođenje popravke će odbiti izvođaču konačnim obračunom. Zapisnik je potpisan uz primedbu da izvođač nije saglasan sa primedbama koje se odnose na grube građevinske radove. Prema zapisniku o konačnom obračunu radova zavedenom kod tuženog 26.10.2012. godine, članovi komisije sastavljeni od predstavnika tuženog i predstavnika konzorcijuma – Inter-kop DOO su konstatovali da je ukupna vrednost izvedenih radova po osnovnom ugovoru i aneksima iznosi 882.146.264,26 dinara, da treba isplatiti po okončanoj situaciji 33.403.973,44 dinara, da je zadržan depozit za otklanjanje primedbi u iznosu od 15.356.166,47 dinara, te je ukupno za isplatu 43.359.825,74 dinara. Konstatovana je docnja u izvođenju radova koji su umesto 14.06.2012. godine završeni 28.08.2012. godine, da je primopredaja izvršena zapisnikom od 17.10.2012. godine, da će izvođač predati bankarsku garanciju za garantni rok na iznos od 37.442.262,28 dinara u roku od 5 dana i da plaćanju okončane situacije prethodi dostavljanje te garancije, a da isplatom 33.403.973,44 dinara, i potpisivanjem zapisnika nijedna strana nema potraživanja prema drugoj strani i da se prihvatanjem konačnog obračuna odustaje od svih zahteva koji su podneti u toku građenja, a ostali neregulisani. Inter-kop DOO tuženom nije dostavio bankarsku garanciju po navedenom zapisniku. Iz okončane situacije od 31.10.2012. godine za radove po konačnom obračunu od 26.10.2012. godine, proizilazi da ukupno izvedeni radovi po okončanoj situaciji uz umanjenje na ime pravdanja avansa i uvećanje po osnovu razlike u ceni iznose 33.481.269,57 dinara, penali 5.849.763,84 dinara, depozit zadržan po privremenim situacijama iznosi 25.312.018,77 dinara i po toj situaciji treba uplatiti ukupan iznos od 58.715.992,22 dinara, ista dospeva u roku od 30 dana od dana izdavanja, potpisana je i overena od strane izvođača radova, naručioca, odgovornog izvođača i nadzornog organa 27.11.2012. godine. Utvrđeno je koliko i kada je tuženi uplatio tužiocu. Tuženi je 19.10.2012. godine pozvao Inter-kop DOO da odmah otkloni nedostatke na određenim stanovima, a zatim i 23.10.2012. godine, 24.10.2012. godine, 25.10. i 29.11.2012. godine, Inter-kop nije otklonio nedostatke konstatovane u zapisniku o primopredaji od 17.10.2012. godine. Tuženi je sproveo postupak javne nabavke i otklanjanje nedostataka je poverio trećem licu, koje je izvelo radove u vrednosti od 28.054.586,83 dinara. Tuženi je platio za uslugu čišćenja stanova 294.000,84 dinara sa PDV-om, trećem licu, ali se ne može utvrditi da li je čišćenje stanova bila obaveza Inter-kop DOO. Vrednost radova koje je izveo Inter-kop nakon umanjenja po osnovu kvaliteta je 719.526.993,05 dinara bez PDV-a, odnosno 863.432.391,66 dinara sa PDV-om. Nadalje, utvrđeno je potraživanje tužioca prema Inter-kop DOO po ugovoru o zajmu od 21.06.2012. godine, u iznosu od 148.387.340,99 dinara, od čega je glavnica 140.000.000,00 dinara, ugovorena kamata je 3.582.524,56 dinara, a kursne razlike 1.804.816,43 dinara. Obaveze tuženog prema tužiocu posle 30.07.2012. godine iznose 33.042.726,10 dinara, prema okončanoj situaciji koja je dospela 27.12.2012. godine. Vrednost ukupno založenog potraživanja, u procentu od 86,08%, u odnosu na vrednost ukupno izvedenih radova nakon 17 privremene situacije od 173.769.474,86 dinara, iznosi 149.580.763,98 dinara. Od toga je tuženi platio tužiocu 116.538.037,88 dinara, tako da potraživanje tužioca po osnovu dospelog založenog potraživanja iznosi 33.042.726,10 dinara. Obračunata zatezna kamata od dospelosti do plaćanja po 17, 18 i 19 situaciji i od dospeća okončane situacije do podnošenja tužbe je 18.006.264,35 dinara. Dalje je utvrđeno da zatezna kamata na iznos glavnog duga po okončanoj situaciji od 33.042.726,10 dinara iznosi 26.935.749,90 dinara za period od 25.12.2012. do 13.08.2018. godine. Za sada proizilazi da je dosuđena zatezna kamata od 26.935.749,90 dinara, da je pored toga dosuđena i kamata od 1.082.278,43 dinara, na ime obračunate zakonske zatezne kamate do dana plaćanja zbog kašnjenja u isplati 17. privremene situacije, iznos od 1.298.954,17 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate za docnju u plaćanju po 18. privremenoj situaciji do podnošenja tužbe i 239.641,42 dinara za kašnjenje u isplati po 18. privremenoj situaciji od podnošenja tužbe do isplate. Sa druge strane utvrđeno je da je tuženi platio 31.513.158,22 dinara drugim izvođačima zbog nekvalitetnog izvršenja ugovorne obaveze od strane Inter-kop DOO i da je platio 294.000,00 dinara za higijensko uređenje – čišćenje objekta. Nad Inter-kop DOO Šabac je otvoren stečajni postupak 10.12.2019. godine. Tužilac je prijavio potraživanja u stečajnom postupku po osnovu i u iznosima koji su mu priznati UPPR-om usvojenim rešenjem Privrednog suda u Valjevu St 32/15 od 19.10.2015. godine.

Za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu bitno je sledeće.

U razlozima drugostepene presude, odgovarajući na navode žalbe tuženog, drugostepeni sud je naveo da je iznos glavnog duga po ugovoru o zajmu 148.387.340,99 dinara, dok je ukupno potraživanje zalogodavca prema ovde tuženom 149.580.763,98 dinara, pa umeravanje ugovorene kamate na zakonom dozvoljenu po prigovoru tuženog, ne može biti od uticaja na delimičnu ništavost ugovora, jer tuženi odgovara do visine založenog potraživanja. Ovaj razlog drugostepene presude ne stoji. Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je glavni dug po ugovoru o zajmu 140.000.000,00 dinara, dok 86,08% duga tuženog prema zalogodavcu iznosi 149.580.763,98 dinara, pa je bitno raspraviti da li postoji i zalogom obezbeđeno potraživanje iz ugovora o zajmu preko iznosa glavnice od 140.000.000,00 dinara, za kamate i kursne razlike.

Što se tiče prigovora da tužilac nema pravo na kamatu jer ista nije ugovorena ugovorom o zalozi, drugostepeni sud smatra da je prigovor neosnovan zato što po odredbi člana 992. ZOO, ako založeno potraživanje daje pravo na kamate, zalogoprimac je dužan da ih naplati, a po članu 558. istog zakona u ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena. Vrhovni sud ocenjuje je da je za pravo tužioca da od tuženog kao dužnika založenog potraživanja naplati i zadrži kamatu bitno šta je upisano u registru zaloge u pogledu ovih kamata, jer je to osnov obaveze tuženog prema tužiocu, a ne ugovor o zajmu.

Dalje, tužiocu je dosuđeno prema potraživanju od 86,08% od vrednosti ukupno izvedenih radova nakon 17. privremene situacije. Za sada se ne vidi da li je iznos od 173.769.474,86 dinara na ime ukupne vrednosti nakon 17. privremene situacije, usaglašen sa utvrđenim vrednostima radova koje je izveo Inter-kop nakon umanjenja po osnovu kvaliteta, od 719.526.993,05 dinara bez PDV-a odnosno 863.432.961,66 dinara sa PDV-om.

Odbijen je prigovor zastarelosti potraživanja, računato od dospelosti potraživanja po overenoj okončanoj situaciji od 27.12.2012. godine, za neplaćena potraživanja, i na ime obračunate zatezne kamate po 17., 18. i 19. privremenoj situaciji počev od dospelosti svakog pojedinog davanja.

Primenom odredbe člana 3. Ugovora o izgradnji od 13.12.2010. godine, prema kojoj ugovor ima prioritet u odnosu na konkursnu dokumentaciju, te člana 9. kojim je ugovoreno da će ugovorna strana koja po okončanoj situaciji treba da izvrši plaćanje drugoj strani svoju obavezu izvršiti u roku od 30 dana kada je nadzorni organ izvršio overu istih, drugostepeni sud je zaključio da je neosnovan prigovor tuženog da potraživanje po okončanoj situaciji nije dospelo zbog nedostavljanja bankarske garancije, s obzirom da je ta obaveza određena konkursnom dokumentacijom u odnosu na koju prioritet ima odredba člana 9. ugovora. Kako Ugovorom o izgradnji nije stipulisana obaveza izvođača radova da dostavi garanciju pre plaćanja okončane situacije i da je garancija uslov plaćanja po istoj, to tuženi neosnovano ističe da potraživanje po okončanoj situaciji nije dospelo. Drugostepeni sud smatra da je bez uticaja to što je zapisnikom o konačnom obračunu radova od 26.10.2012. godine komisija sastavljena od predstavnika tuženog i predstavnika konzorcijuma Inter-kop doo konstatovala da će izvođač predati bankarsku garanciju za garantni rok na iznos od 37.442.262,28 dinara u roku od 5 dana, i da plaćanju okončane situacije prethodi dostavljanje te garancije, i to zato što je tuženi platio deo po okončanoj situaciji u iznosu od 17.500.000,00 dinara bez dostavljene bankaraske garancije, što smatra dokazom odstupanja od člana 40.4. konkursne dokumentacije. Vrhovni sud smatra da izneto obrazloženje ukazuje da nije raspravljena sadržina ugovora i volja ugovornih strana u pogledu značaja polaganja bankarske garancije za dospeće obaveze po konačnoj situaciji. To proizilazi iz suprotstavljenosti jezičkog značenja odredbe ugovora, člana 9. poslednji stav, člana 19. treća tačka i sadržine zapisnika o konačnom obračunu radova od 26.10.2012. godine. Nadalje, dužnik može da plati obavezu pre dospeća (član 398. stav 1. ZOO), i iz toga ne proizilazi zaključak da su izmenjeni uslovi za dospelost. Zadržavanje depozita na ime otklanjanja nedostataka po privremenim situacijama ne čini izlišnom i neprimenljivom ugovornu odredbu o obavezi polaganja bankarske garancije za period garantnog roka po okončanoj situaciji.

Drugostepeni sud smatra da tuženi nije dokazao da je od strane izvođača radova pismeno odbijen u pogledu otpočinjanja radova radi otklanjanja primedbi kupaca stanova, za koje je tuženi angažovao drugog izvođača. Smatra i da je iznose koje je platio drugim izvođačima mogao da odbije svom izvođaču konačnim obračunom, kako je predviđeno u zapisniku o primopredaji, ali to nije učinio, pa o tim potraživanjima tuženog treba odlučiti u okviru prigovora kompenzacije. Prigovor kompenzacije odbija jer prema odredbi člana 340. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima dužnik može izvršiti prebijanje prijemniku samo ako je njegovo potraživanje upisano kod ustupljenog potraživanja ili ako je prijemnik izvešten prilikom ustupanja o postojanju tog potraživanja, što nije slučaj.

U vezi prigovora tuženog da je Ugovor o prenosu i otkupu potraživanja od 21.11.2014. godine simulovani pravni posao, drugostepeni sud je obrazložio da zalaganjem potraživanja tuženi nije onemogućen da svoje eventualno potraživanje iz ugovora od 13.12.2010. godine prema Inter-kopu namiri u redovnom ili stečajnom postupku, u kome kao poverilac stečajnog dužnika može osporiti raspolaganje iz ugovora o zalozi i ugovora o zajmu, ali i da poveriocu založenog potraživanja u smislu člana 440. Zakona o obligacionim odnosima istakne one prigovore koje je mogao da istakne i zalogodavcu do časa kada je obavešten o zalaganju potraživanja. Na taj način drugostepeni sud je ocenio da je tužilac aktivno legiitimisan u ovom postupku ostvari sporno potražiavnje koje je stekao po osnovu punovažnog ugovora o prenosu i otkupu potraživanja. Vrhovni sud uočava da je dato obrazloženje koje se oslanja na zalogu potraživanja, a ne na prigovor da je ugovor o prenosu potraživanja na tužioca simulovani pravni posao. Sa druge strane, odlučujući o pravu tužioca da u ovom postupku naplati založeno potraživanje sudovi su propustili da primene odredbe člana Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar („Sl. glasnik RS“ br. 75/2003...31/2019) iz člana 8. Prema toj odredbi, u slučaju stečajnog postupka nad imovinom zalogodavca, na namirenje iz vrednosti predmeta založnog prava primenjuju se pravila zakona kojim se uređuje stečaj.

Nad zalogodavcem je u toku ovog postupka otvoren stečajni postupak 10.12.2019. godine. Tužilac je prijavio potraživanja u stečajnom postupku po osnovu i u iznosima koji su mu priznati UPPR-om usvojenim rešenjem Privrednog suda u Valjevu St 32/15 od 19.10.2015. godine. Međutim, nije raspravljeno kako je u stečajnom postupku odlučeno o prijavi potraživanja tužioca. Tužilac u ovom postupku ne može da ostvari više nego što mu je priznato u stečajnom postupku, ni po osnovu glavnog duga, ni po osnovu kamata iz ustupljenog potraživanja. Tužilac kao založni poverilac ne može da ima pogodniju poziciju nego što bi je imao u postupku stečaja nad založnim dužnikom. Priznato potraživanje u stečaju od uticaja je za obim potraživanja tužioca po osnovu založnog prava koje može da ostvari u ovoj parnici. Pritom, bitno je raspraviti i sve prigovore koje tuženi ima pravo da istakne prema založnom poveriocu, na šta je napred ukazano.

Iz tih razloga su ukinute drugostepena i prvostepena presuda i predmet je vraćen na ponovno suđenje, radi raspravljanja svih pitanja na koje je ukazano koji su bitni za pravilnu primenu materijalnog prava sadržanog u Zakonu o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar od značaja za položaj založnog poverioca i u Zakonu o obligacionim odnosima od značaja za postojanje i visinu založenog potraživanja.

Odluka je doneta po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković