.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5697/2025
15.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Marine Milanović, Tatjane Miljuš i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Pavle Veselinović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 129/25 od 22.01.2025. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 129/25 od 22.01.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 129/25 od 22.01.2025. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 2427/2024 od 10.12.2024. godine kojom je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 1.442.899,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i parnične troškove u iznosu od 217.330,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate i utvrđeno da je Grad Novi Sad stekao pravo svojine u 87/157 dela na parceli broj .../... KO ..., koja se vodi upisana kod RGZ SKN .., površine 157 m2, te je tužilac dužan trpeti da se tuženi sa tim pravom upiše kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti nakon pravnosnažnosti presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilac kao raniji vlasnik ima pravo na odgovarajuću naknadu u visini iznosa tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti utvrđenoj iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka, i to samo za površinu koja je privedena planiranoj nameni odnosno za deo parcele koji je pretvoren u ulicu i koristi se za saobraćaj neograničenog broja lica. U konkretnom slučaju radi se o faktičkoj eksproprijaciji, zbog čega je tužilac onemogućen da koriste ovaj deo parcele, a kako mu nije isplaćena naknada, shodno članu 1. Protokola br. 1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članu 58. Ustava Republike Srbije, dosuđena mu je tražena naknada kao poseban vid zaštite prava na imovinu.
O zahtevu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačiju odluku suda, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav. Iz navedenog sledi da ne postoji neujednačenost sudske prakse na način na koji se to ukazuje revizijom. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih proizilazi zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.03.2024. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.442.899,35 dinara što predstavlja protivvrednost od 12.322,61 evro na dan preinačenja tužbe 26.09.2024. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
