U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Revizijom se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije razlog za izjavljivanje revizije shodno odredbi člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP. Pošto se pravilo o oceni dokaza u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo kada se drugostepena presuda donosi posle rasprave održane pred tim sudom, što ovde nije slučaj, pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 7. i 8. ZPP koja se neosnovano revizijom ističe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog kao poslodavca raspoređen na poslovima blagajnika u menjačnici „Kruna“, gde se dana 04.01.2022. godine, dogodilo razbojništvo. Nakon toga, tužilac nekoliko dana nije dolazio na posao po dogovoru sa poslodavcem. Dana 13.01.2022. godine, u prostorijama tuženog uručena mu je na potpis pisana izjava o otkazu ugovora o radu, prema kojoj tužilac obaveštava poslodavca da daje otkaz ugovora o radu od 01.02.2010. godine, te da je poslednji radni dan 28.01.2020. godine. Uz ovu izjavu uručeno mu je i rešenje o prestanku radnog odnosa zaposlenom zbog otkaza ugovora o radu, koje je potpisano i overeno pečatom od strane poslodavca, prema kojem tužiocu radni odnos prestaje u smislu člana 178. Zakona o radu, a zbog otkaza ugovora o radu koji je zaposlen dao poslodavcu 28.01.2022. godine. Pošto se tužilac nije saglasio sa tim da mu ugovor o radu prestane po osnovu njegovog otkaza, poslodavcu nije vratio potpisanu izjavu i potpisano rešenje o prestanku radnog odnosa. Međutim, nakon što je tuženi tužiocu 17.02.2022. godine, uputio upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac izjasnio 21.02.2022. godine, tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu 04.03.2022. godine, koje je tužilac primio 07.03.2022. godine, kada je i odjavljen sa obaveznog socijalnog osiguranja. Ovo rešenje tuženi nije pobijao, a dana 26.12.2022. godine, zasnovao je radi odnos kod novog poslodavca.

Nižestepeni sudovi su zaključili da radni odnos tužiocu nije prestao na osnovu rešenja od 28.01.2022. godine. Ovo rešenje nije proizvelo pravno dejstvo budući da tužilac nije otkazao poslodavcu ugovor o radu jer pisanu izjavu o tome nije potpisao, već mu je ugovor o radu prestao otkazom od strane poslodavca rešenjem o otkazu ugovora o radu od 04.03.2022. godine. Zbog toga je tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja od 28.01.2022. godine primenom odredbe člana 178. Zakona o radu, odbijen kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda navedeni zaključak nižestepenih sudova zasniva se na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 178 stav 1 i 2 Zakona o radu ( „ Službeni glasnik RS“, br. 24/2005 sa kasnijim izmenama i dopunama), slobodu iniciranja prestanka radnog odnosa ima zaposleni i ona podrazumeva blagovremenu najavu otkaza ugovora o radu u pisanoj izjavi najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok). Iz ovoga sledi da do prestanka radnog odnosa na osnovu otkaza od strane zaposlenog ne dolazi u času davanja otkaza, već protekom otkaznog roka što se konstatuje aktom poslodavca u formi rešenja, ali u svakom slučaju, prestanak radnog odnosa na osnovu otkaza zaposlenog podrazumeva postojanje pisane izjave zaposlenog da želi da mu radni odnos kod poslodavca prestane. S obzirom da tužilac takvu izjavu nije potpisao, te da mu rešenje od 13.01.2022. godine i nije uručeno od strane poslodavca kao akt koji bi imao dejstvo nezavisno od pisane izjave zaposlenog, već pod uslovom da tužilac potpiše izjavu o otkazu ugovora o radu – pravilan je zaključak nižestepenih sudova o tome da ovo rešenje nije proizvelo pravno dejstvo kakvo rešenje o otkazu ugovora o radu mora imati. Zbog toga je pravilno zaključeno da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan.

Neosnovano tužilac u reviziji ističe da upravo činjenica da nije dao izjavu u pisanoj formi o prestanku ugovora o radu otkazom, potvrđuje osnovanost zahteva za poništaj rešenja od 28.01.2022. godine, s obzirom da upravo na toj činjenici on zasniva svoj zahtev. Međutim, da bi se konstatovala nezakonitost pojedinačnog akta poslodavca, taj akt mora imati dejstvo. Suprotno svim navodima revizije, tužiocu radni odnos na osnovu ovog rešenja nije prestao, već na osnovu rešenja od 04.03.2022. godine koje je proizvelo pravno dejstvo, otkazom ugovora o radu od strane poslodavca,.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković