Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanom presudom je isplata tužiocima neisplaćenih zarada za period od marta 2018. godine, do juna 2024. godine. Pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je zahtev tužilaca usvojen, kod činjenično – pravne situacije da su tužioci od 2009. godine, zasnovali radni odnos kod tužene na neodređeno vreme, i neprekidno obavljali poslove policijskih službenika i redovno primali platu do juna 2013. godine, kada im je isplata plate obustavljena, pri čemu nije doneto rešenje o prestanku radnog odnosa ili rešenja o obustavi zarade. O ovom pravu tužilaca, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u predmetima sa istim pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, sa kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP i sa kojih razloga je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.04.2021. godine, podneskom od 06.08.2024. godine, preciziran je tužbeni zahtev. Vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija je 3.990.651,74 dinara za tužioca AA, za tužioca BB iznos od 3.969.761,62 dinara i za tužioca VV iznos od 3.964.013,19 dinara.

Imajući u vidu da se predmet spora u ovoj parnici ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novačno potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinskopravnim sporovima. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvredost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog od tužilaca koji su formalni suparničari očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužiocima ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je na osnovu člana 165. stav 1 ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković