Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 315/23 od 03.07.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem i petom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 - drugi zakon) Vrhovni sud je utvrdio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih radi ujednačavanja sudske prakse o obavezi novinarske pažnje i odgovornosti medija za nematerijalnu štetu, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, koja je bila ili mogla biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na internet portalu „Nova.rs“ objavljen je tekst 09.02.2022. godine, sa naslovom „Slučaj Durmitor – SNS projekat zbog koga još padaju policajci, ali ne i mafija“. U tekstu se navodi: „spektakularno hapšenje označenih pripadnika škaljarskog klana u restoranu Durmitor na Novom Beogradu iz 2017, završilo se podjednako neslavno kao i policijske karijere njenih organizatora. Dok su jedni padali u taj mafijaški ambis zbog sopstvenih odluka i izbora, drugi su u isti izgurani i išutirani samo zato što su radili svoj posao“. „Sreća pak, nije poterala ni one podobne koji su radili na ovom slučaju, od GG koja je danas u pritvoru, do njenog bliskog saradnika DD, kao i AA koji je od MUP popio krivičnu prijavu upravo zbog organizovanja cirkusa u Durmitoru. Svi oni danas se povezuju sa klanom Belivuk – Miljković, kao njihovi saradnici unutar policije koji su im akcijama, kakva je bila i Durmitor, zapravo čistili teren“. Vesti slične sadržine su objavljene i na sajtu drugih medija kao što su „blic.rs“, „krik.rs“, „politika.rs“, „danas.rs“, „republika.rs“ i drugi. Provtuženi je izdavač portala „Nova.rs“, drugotuženi je glavni i odgovorni urednik portala, a trećetuženi je autor spornog teksta. Tužilac je kao pripadnik i operativac MUP-a RS, SBPOK učestvovao u akciji „Durmitor“ 2017. godine, što je i bila tema spornog teksta. U tekstu su komentarisani prethodni događaji, kao i tragična smrt veštaka kriminalističko- tehničkog centra MUP-a koja je obavljala DNK veštačenje u slučaju „Durmitor“. U vezi sa ovim događajem u tekstu su objavljene informacije o licima koja su uhapšena i o licima koja su učestvovala u hapšenju, odnosno pripadnicima MUP-a, među kojima je bio i tužilac koji je predvodio celu akciju. Tužilac se u spornom tekstu pominje u kontekstu, da je bio blizak saradnik GG koja se u momentu objavljivanja informacija nalazila u pritvoru i povezuje sa kriminalnim klanom Belivuk – Miljković (zajedno sa ostalim nabrojanim licima u tekstu), kao jedan od njihovih saradnika unutar policije koji im „čisti“ put u raznim akcijama kakva je bila i akcija „Durmitor“, čime se upućuje na povezanost tužioca sa kriminalnim i nezakonitim radnjama koje kod prosečnog čitaoca stvaraju izrazito negativan i pogrešan utisak o tužiocu kao ličnosti i teško narušavaju njegovu čast i ugled. Navedene informacije su neistinite i neproverene i imaju lezionu podobnost da povrede čast i ugled tužioca, odaju senzacionalizam i kao takve nisu u interesu javnosti – građana da znaju. U pogledu navoda da je protiv tužioca bila podneta krivična prijava, ne radi se o informaciji koja je leziono podobna da povredi čast i ugled, imajući u vidu da tužilac u svom iskazu nije sporio da je protiv njega bila podneta krivična prijava zbog krivičnog dela zloupotrebe službene dužnosti. Pre objavljivanja informacije tužilac nije kontaktiran radi provere, istinitosti i potpunosti informacije. Tužilac nije tražio demanti niti objavljivanje odgovora nakon spornog teksta na koji način je propustio da umanji štetu korišćenjem drugih sredstava pravne zaštite.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su delimično usvojili tužbeni zahtev nalazeći da tuženi „United Media Digital DOO“ Beograd, kao izdavač medija odgovara za štetu bez obzira na krivicu na osnovu objektivne odgovornosti u smislu člana 114. Zakona o javnom informisanju i medijima, dok tuženi BB glavni i odgovorni urednik portala i VV novinar i autor teksta, odgovaraju po osnovu krivice u smislu člana 113. navedenog zakona, zbog propuštanja da na osnovu člana 9. istog zakona, pre objavljivanja informacija postupe sa pažnjom primerenom okolnostima i provere poreklo, istinitost i potpunost objavljene informacije. Primenom pravila iz člana 200. ZOO odmerena je pravična novčana naknada nematerijalne štete tužiocu za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 50.000,00 dinara, a tuženi, glavni i odgovorni urednik internet portala obavezan je da objavi presudu (uvod i izreku) bez odlaganja i komentara na predmetnom internet portalu.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi revizije tuženih o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbama člana 46. Ustava RS jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Prema članu 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice (stav 1.). Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim demokratskom društvu u interesu (pored ostalog) zaštite ugleda ili prava drugih (stav 2.).

Po članu 79. stav 1. i 2. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ broj 83/2014, 58/2015 i 12/2016 - autentično tumačenje) koji se primenjuje na osnovu člana 153. važećeg Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ broj 92/23 i 51/25) dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zaštićeno. Objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

Kao što je navedeno, sloboda izražavanja nije apsolutna i podrazumeva određeni stepen odgovornosti i dužnosti. Reč je o relativnoj slobodi, jer može biti ograničena legitimnim ciljem u koje, pored ostalog, spada i zaštita prava i ugleda drugih lica, što je ovde slučaj. Pored toga, sloboda novinarskog izražavanja je naročito „uslovljena odredbom koja nalaže da mediji moraju da deluju u dobroj veri i da pružaju tačne i pouzdane informacije u skladu sa novinarskom etikom“ kada izveštavaju o pitanjima od opšteg i javnog interesa, te da postupaju u skladu sa profesionalnim standardima.

Po članu 9. Zakona o javnom informisanju i medijima (obaveza novinarske pažnje) urednik i novinar dužni su da sa pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost (stav 1.). Urednik i novinar dužni su da preuzete informacije, ideje i mišljenja prenesu verodostojno i potpuno, a ako se informacija preuzima iz drugog medija – da navedu i naziv tog medija (stav 2.).

Odgovor na pitanje da li ograničenje slobode izražavanja predstavlja povredu slobode izražavanja zavisi od ocene postojanja zakonitosti, legitimnog cilja i neophodnosti ograničenja u demokratskom društvu. U konkretnom slučaju, predmetno ograničenje bilo je propisano zakonom i težilo je legitimnom cilju (zaštita prava - časti i ugleda tužioca), koje je dovoljno jasno određeno u članu 79. Zakona o javnom informisanju i medijima. Sporni tekst se odnosio na događaje povodom akcije policije u restoranu „Durmitor“ 2017. godine, u kojoj je tužilac kao operativac i pripadnik MUP-a RS, SBPOK učestvovao. U kontekstu komentarisanja navedenih događaja tužilac se povezuje sa kriminalnim klanom Belivuk – Miljković (zajedno sa ostalim nabrojanim licima u tekstu), kao jedan od njihovih saradnika unutar policije koji im „čisti“ put u raznim akcijama kakva je bila i akcija „Durmitor“. Nema sumnje da je navedena informacija pravilno ocenjena kao leziono podobna da povredi čast i ugled tužioca jer upućuje na povezanost tužioca sa kriminalnim i nezakonitim radnjama koje kod prosečnog čitaoca stvaraju izrazito negativan i pogrešan utisak o tužiocu kao ličnosti. Sporna informacija o tužiocu sadržana u tekstu nije prethodno proverena sa pažnjom primerenom okolnostima. Kako je sloboda novinarskog izražavanja uslovljena obavezom novinarske pažnje iz člana 9. Zakona o javnom informisanju i medijima, to u konkretnom slučaju znači, suprotno navodima revizije, da su odgovorni urednik i novinar dužni da sa pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. Ista dužnost postoji i prilikom prenošenja informacija, mišljenja i ideja koje su dužni da prenesu verodostojno i potpuno, a ako se informacija preuzima iz drugog medija – da navedu i naziv tog medija. U konkretnom slučaju navedeno je izostalo, pa i kod nesporne činjenice da su informacije o događajima koje su bile tema spornog teksta, prethodno bile objavljene u drugim medijima, obaveza dužne novinarske pažnje nije isključena, naročito što u spornom tekstu nije ni naznačeno da su informacije preuzete iz drugog medija uz navođenje naziva tog medija. Istinitost iznetih leziono podobnih činjeničnih optužbi o tužiocu nije dokazana, pa nezavisno od prava na informisanje o pitanjima od interesa za javnost, to pravo je ograničeno na istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju (član 5. Zakona o javnom informisanju i medijima). Zato se u konkretnom slučaju označene informacije o tužiocu ne mogu smatrati dopuštenim i prihvatljivim sa stanovišta slobode izražavanja, niti interes za objavljivanje takve informacije preteže nad interesom zaštite dostojanstva, a naročito se time ne doprinosi javnoj raspravi o ličnosti na koju se informacija odnosi, pa uspostavljanje pravične ravnoteže između suprotstavljenih prava ukazuje da je predmetno ograničenje slobode izražavanja bilo proporcionalno. Bez uticaja su revizijski navodi kojima se ukazuje na deo informacija u tekstu koje nisu osporene od strane tužioca i za koje nižestepeni sudovi u svojim razlozima nalaze da nisu leziono podobne. Pobijana odluka sadrži dovoljne i prihvatiljive razloge o odgovornosti tuženih u smislu članova 112, 113, 114, 115. i 117. Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i obavezi objavljivanja presude na osnovu člana 120. tog zakona i razmotrene su sve suštinski važne činjenice za rešenje ovog spora, pa se neosnovano revizijom ukazuje na izostanak obrazloženja, jer mera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke i okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. Sledom navedenog, kao neosnovani su ocenjeni svi revizijski navodi tuženih o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković