Odredbom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom a koja je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija) (stav 1) a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. istog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija (stav 2.).

Pravnosnažnom presudom primenom materijalnog prava iz Zakona o energetici („Službeni glasnik RS“ br. 145/14) i Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom („Službeni glasnik RS“ br. 73/13, 91/18), važećih u vreme nastalih događaja 05.11.2015. godine, odnosno 15.12.2017. godine i primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da tuženi omoguće tužiocu nesmetano korišćenje električne energije tako što će priključiti isključeni dovod električne energije na stanu tužioca priključenjem električnog brojila jer je isključenje vršeno u svemu u skladu sa citiranim propisima a tužilac u vreme kada je obustavljena isporuka električne energije nije pružio dokaz da je vlasnik objekta koji se preko tog brojila snabdevao električnom energijom jer je prethodni vlasnik, čiji je tužilac testamentalni naslednik, preminula a njena ostavina raspravljena tek nakon obustave isporuke električne energije. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova Vrhovni sud je ocenio da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava kao ni potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Razlozi odbijanja tužbenog zahteva za ponovnu uspostavu isporuke električne energije zasnovani su na primeni odgovarajućih odredba materijalnog prava a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevima kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Delom revizijskih navoda osporava se utvrđeno činjenično stanje iz kojih razloga se posebna revizija ne može izjaviti.

Sa svega iznetog na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koji je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da je protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici a radi činidbe podneta je 22.01.2019. godine a vrednost predmeta spora opredeljena je iznosom od 10.000,00 dinara. Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP zbog čega je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković