Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je potvrđena prvostepena presuda, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), u vezi sa članom 202. i 208. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, na koju revident neosnovano ukazuje jer je drugostepeni sud, u pogledu odluke o izmeni visine izdržavanja, prihvatio činjenično stanje koje je utvrdio prvostepeni sud na osnovu savesne i brižljive ocene izvedenih dokaza.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Senti P2 33/15 od 24.04.2015. godine razveden je brak tuženog VV i BB, njihovo zajedničko dete, maloletni AA rođen ...2009. godine, poveren je roditeljima na zajedničko vršenje roditeljskog prava, sa prebivalištem deteta na adresi prebivališta majke, uređen je model viđenja deteta sa ocem, i otac je obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečno iznos od 12.000,00 dinara, počev od 09.02.2015. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi. Od razvoda braka maloletni tužilac je isključivo živeo sa majkom u kući u ..., koja je njegovo vlasništvo. Ta kuća je kupljena nakon razvoda braka, tako što su tužiočevi roditelji prodali zajedničku kuću i od dobijenog novca kupili predmetnu kuću na ime maloletnog tužioca. Majka maloletnog tužioca snosi e troškove korišćenja kuće, a oni prosečno mesečno iznose 12.950,00 dinara. Tuženi je nakon razvoda braka zasnovao novu bračnu zajednicu sa GG i sa njom ima zajedničko dete, maloletnog DD, rođenog ...2019. godine, i svi zajedno žive u Nemačkoj gde tuženi radi i ostvaruje mesečnu zaradu u proseku 2.076 evra. Majka maloletnog tužioca je od oktobra 2024. godine zaposlena u hotelu „ ĐĐ“ u ..., sada je u radnom odnosu na neodređeno vreme, i ostvaruje mesečnu zaradu oko 53.000,00 - 54.000,00 dinara. Pored toga, radeći frizerski posao kod kuće u proseku zaradi mesečno još oko 10.000,00 dinara. Maloletni tužilac ne ostvaruje pravo na dečiji dodatak, ima alergiju na mlečne i konzervisane proizvode, zbog čega je neophodno da mu se sprema svež obrok, ima i alergiju na prašinu ali koristi lekove osim pumpice. Učenik je prvog razreda srednje škole, gde se obrazuje za struku ... . U školu putuje autobusom jer se ista nalazi u ..., a za autobusku kartu mesečno je potrebno izdvojiti 5.096,00 dinara. Bavi se fudbalom i odlazi u teretanu. Prosečni mesečni troškovi maloletnog tužioca iznose 42.776,00 dinara. Tuženi nije plaćao izdržavanje maloletnom tužiocu po prethodnoj presudi, zbog čega je majka deteta podnela krivičnu prijavu zbog krivičnog dela nedavanja izdržavanja, koja je odbačena jer je tuženi postupio po naredbi OJT u Senti Kt. 800/22 od 26.01.2019. godine tako što je dobrovoljno uplatio dugovani iznos od 432.000,00 dinara na ime izdržavanja maloletnog tužioca za period od jula 2019. godine do jula 2022. godine. Maloletni tužilac sada ima 15 godina i želi da nastavi život sa majkom, s tim što želi da po završetku srednje škole nastavi školovanje u Mađarskoj.

Na osnovu utvrđenjog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su se stekli uslovi za izmenu prethodne odluke u pogledu visine izdržavanja, zbog promenjenih okolnosti. Maloletni tužilac je u vreme donošenja prethodne odluke imao 6 godina, sada ima 15 godina i učenik je prvog razreda srednje škole, pa su se njegove potrebe povećale u odnosu na vreme donošenja prethodne odluke. Promenile su se okolnosti i na strani tuženog jer je zasnovao novu bračnu zajednicu, u kojoj je rođen maloletni DD. Sudovi su imali u vidu da je u međuvremenu za tuženog nastala obaveza izdržavanja još jednog maloletnog deteta, ali i da tuženi radi u Nemačkoj i visinu prihoda koji ostvaruje, kao i visinu sadašnjih mesečnih potreba maloletnog tužioca i prihode koje ostvaruje majka maloletnog tužioca, pa su zaključili da je tuženi u mogućnosti da izdržavanju maloletnog tužioca doprinosi iznosom od 20.000,00 dinara mesečno počev od 01.08.2024. godine, odnosno da se za 8.000,00 dinara poveća obaveza tuženog i utoliko izmeni prethodna odluka o visini izdržavanja, primenom članova 164, 160, 161. stav 1. i 162. stav 1. i 2. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, revizija tuženog neosnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava, osporavanjem dosuđene visine izdržavanja od 20.000,00 dinara mesečno, pri čemu se ističe da je tuženi ponudio da se izdržavanje poveća na 15.000,00 dinara.

Odredbom člana 154. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Odredbom člana 160. istog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.), a potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), dok mogućnost dužnika izdržavanja zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti zaposlenja i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.). Odredbom člana 164. istog zakona propisano je da se visina izdržavanje može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Obaveza izdržavanja maloletnog deteta za roditelja je i dužnost da se dodatno radno angažuje i iskoristi sve svoje potencijale i kapacitete, kako bi detetu obezbedio potrebno izdržavanje. Imajući u vidu utvrđene činjenice i promenjene oklonosti, visinu sadašnjih potreba maloletnog tužioca, prihode koje tuženi ostvaruje radom u Nemačkoj, činjenicu da se majka maloletnog tužioca i dopunski radno angažuje i na taj način ostvaruje zaradu, to je i tuženi dužan da uloži dodatan napor kako bi se radno angažovao i svojoj maloletnoj deci obezbedio potreban novčani iznos za izdržavanje. Nižestepeni sudovi su imali u vidu da se tuženi nije odazvao pozivu suda za saslušanje u svojstvu parnične stranke kako bi se izjasnio o visini mesečnih potreba drugog maloletnog deteta koje sa njim i sadašnjom suprugom živi u Nemačkoj i o svojim potrebama, pa su mogućnosti tuženog ocenjene u skladu sa utvrđenim činjenicama i pribavljenim dokazima, zbog čega se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i da nižestepeni sudovi nisu ocenili mogućnosti tuženog. Neosnovani su i revizijski navodi da je trebalo imati u vidu da je tuženi iz svojih sredstava obezbedio maloletnom tužiocu kuću za stanovanje i na taj način mu učinio poklon, te da je to trebalo uračunati u visinu obaveze tuženog u izdržavanju maloletnog tužioca, jer su ovi navodi u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem, a poklon se ne uračunava u visinu obaveze izdržavanja već se visina izdržavanja određuje primenom kriterijuma propisanih članom 160. Porodičnog zakona. Stoga su ocenjeni kao neosnovani svi navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Zbog iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković