Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.641/23 od 27.02.2024. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kruševcu, presuda Osnovnog suda u Kruševcu K br.270/23 od 16.06.2023. godine preinačena je tako što su okrivljeni AA i VV oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja u saizvršilaštvu iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo su okrivljeni osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po dve godine, u koje kazne im je uračunato vreme provedeno u pritvoru, i to okrivljenom AA od 05.01.2021. do 06.01.2021. godine i od 19.05.2023. godine do 20.05.2023. godine, a okrivljenom VV od 03.06.2016. godine do 10.06.2016. godine i od 12.11.2019. godine do 20.03.2020. godine, te na novčane kazne u iznosima od po 400.000,00 dinara, koje su dužni da plate u roku od tri meseca, a ukoliko ne plate u tom roku, sud će novčane kazne zameniti kaznama zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti po jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci.

Istom presudom, okrivljeni BB oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja u pomaganju iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 13.01.2021. do 15.01.2021. godine, koja kazna se ima izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, bez primene mere elektronskog nadzora, pri čemu okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima predviđenim zakonom kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko samovoljno napusti prostorije jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, te na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko je ne plati u tom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci.

Istom presudom na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni su obavezani da nadoknade troškove krivičnog postupka, te određeno da će o visini ovih troškova, nastalih pred sudom pravnog leka, odlučiti Apelacioni sud posebnim rešenjem, dok će o visini ostalih troškova odlučiti prvostepeni sud posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 br.16/24 od 20.11.2024. godine odbijene su kao nesnovane žalbe branilaca okrivljenih AA, VV i BB, a presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.641/23 od 27.02.2024. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.641/23 od 27.02.2024. godine i Kž3 br.16/24 od 20.11.2024. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog BB – advokat Nemanja Tomić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći zakonski razlog, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu odredaba člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, te člana 16. ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje Apelacionom sudu ili da preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od kazne;

-branilac okrivljenog AA– advokat Aleksandar Mihajlović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 4) ZKP, te zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu, ili da pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Aleksandra Mihajlovića je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Nemanje Tomića nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Aleksandra Mihajlovića pravnosnažne presude pobijaju se zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navodi da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela poreska utaja, obzirom da se radnja izvršenja ovog krivičnog dela, kao i poreske obaveze čije se plaćanje izbegava, moraju posmatrati u okviru vremenskog perioda od jedne fiskalne, odnosno kalendarske godine, te se ne mogu sabirati pojedinačni iznosi poreskih obaveza čije se plaćanje izbegava u dve kalendarske godine, dok je upravo izrekom presude obuhvaćen period od dve kalendarske godine, iako se radnja izvršenja ne dešava u periodu koji obuhvata 2013. godinu, na koji način je učinjena navedena povreda zakona.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenio je nesnovanim, iz sledećih razloga:

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA je zajedno sa okrivljenim VV, kao direktor preduzeća „GG“ DOO ..., u uračunljivom stanju, zajedničkim delovanjem, u nameri da izbegnu plaćanje poreza na dodatu vrednost u iznosu od 22.083.054,80 dinara, prikrivali podatke koji se odnose na utvrđivanje poreske obaveze, te postupili suprotno odredbama člana 28, 49. i 51. Zakona o porezu na dodatu vrednost, tako što su u poslovnim knjigama preduzeća prikazali: u vremenskom periodu od 01.06.2012. godine do 30.06.2012. godine ulazne račune o nabavci robe od preduzeća „Šovagović trgovina“ DOO i Preduzeća „Zihirbas“ DOO Sremska Kamenica u ukupnom iznosu po računima od 10.373.510,14 dinara sa iskazanim PDV porezom u istim računima u ukupnom iznosu od 1.582.393,85 dinara, u vremenskom periodu od 01.07.2012. do 31.07.2012. godine ulazne račune o nabavci robe od preduzeća „Seidef“ iz Beograda i Preduzeća „Zlatno zvono“ DOO iz Kikinde, u ukupnom iznosu po računima od 88.561.708,40 dinara, sa iskazanim PDV porezom u istim računima u ukupnom iznosu od 4.204.328,40 dinara, u vremenskom periodu od 01.08.2012. godine do 31.08.2012. godine ulazne račune o nabavci robe od Preduzeća „Zlatno zvono“ DOO iz Kikinde i od Preduzeća „Retrostroj reciklaža“ DOO Beograd u ukupnom iznosu po računima od 29.987.566,98 dinara i sa iskazanim PDV porezom u istim računima u ukupnom iznosu od 4.574.374,62 dinara u vremenskom periodu od 01.09.2012. godine do 30.09.2012. godine ulazne račune o nabavci robe od preduzeća „GNS Inteks“ iz Bačke Topole i Preduzeća „Zlatno zvono“ DOO u ukupnom iznosu po računima od 42.981.049,42 dinara sa iskazanim PDV porezom po istim računima u ukupnom iznosu od 4.800.880,42 dinara, te da su u toku decembra meseca 2012. godine vršili uvoz i promet robe iz Kine i poljoprivrednih proizvoda sa datumom prometa 31.12.2012. godine u ukupnom iznosu po računima od 81.426.447,50 dinara sa iskazanim PDV porezom po tim računima u ukupnom iznosu od 6.886.322,50 dinara, iako stvarno poslovnog odnosa između navedenih pravnih subjekata nije bilo, pri čemu nisu obračunali i u poreskoj PDV prijavi iskazali i platili iznose PDV po navedenim računima, na koji način su izbegli da plate porez na dodatu vrednost u iznosu od 6.886.322,50 dinara, kao i da su u vremenskom periodu od 01.07.2012. godine do 30.09.2012. godine vršili isplatu novca fizičkim licima na ime otkupa poljovrednih proizvoda u ukupnom iznosu od 65.309,00 dinara, iako ta fizička lica nisu bili poljoprivrednici i nisu obveznici poreza na dohodak građana, pri čemu isplaćeni novčani iznos predstavlja druge prihode fizičkih lica, pa nisu obračunali i platili porez na druge prihode u iznosu od 17.091.720,00 dinara, postupajući suprotno odredbama članova 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana, a postupili su i suprotno odredbama člana 28. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, jer nisu obračunali i platili ove doprinose u iznosu od 23.922.529,00 dinara, na koji način su izbegli da plate propisane poreze i doprinose u ukupnom iznosu od 41.014.249,00 dinara, te izbegli da plate propisane poreze i doprinose u ukupnom iznosu od 63.097.303,80 dinara, na štetu budžeta Republike Srbije, pri čemu su bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje.

Dakle, prema izreci pravnosnažne presude, kao vreme izvršenja radnji predmetnog krivičnog dela navedeni su periodi od 01.06.2012. do 30.06.2012. godine, od 01.07.2012. do 31.07.2012. godine, od 01.08.2012. do 31.08.2012. godine, od 01.09.2012. do 30.09.2012. godine, decembar mesec 2012. godine i vremenski period od 01.07.2012. godine do 30.09.2012. godine, a koji period, suprotno navodima zahteva, očigledno ne obuhvata dve kalendarske godine, te je u izreci presude obračun izvršen samo za jednu kalendarsku – fiskalnu godinu. Pri tome činjenica da je u „kapi“ izreke pravnosnažne presude naveden vremenski period od 01.06.2012. do 31.01.2013. godine nije od značaja, obzirom da se radi o očiglednoj omašci Apelacionog suda u Kragujevcu, imajući u vidu da ni u optužnom aktu, a ni u izreci prvostepene presude datum 31.01.2013. godine nije naveden, kao datum izvršenja konkretne radnje.

Imajući u vidu navedeno, te da iz izreke pravnosnažne presude proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kog je okrivljeni AA oglašen krivim, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Aleksandra Mihajlovića, u delu u kojem pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odbijen kao neosnovan.

Isti branilac u ostalom delu zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje isticanjem da promet dobara po računima koji se odnose na uvoz i promet robe poljoprivrednih proizvoda – otkup svežeg voća iz Kine sa datumom prometa 21.12.2012. godine nije ni izvršen, pa kako navedene povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Nemanja Tomića, odbačen je kao nedozvoljen i zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj, iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog BB - advokat Nemanja Tomić u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja, navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, a u obrazloženju ne navodi ni jednu povredu iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, već ističe da su pobijanim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, jer je izreka presude nerazumljiva, protivrečna samoj sebi i ralozima presude, dok su razlozi o odlučnim činjenicama potpuno nejasni. Nadalje, u istom zahtevu branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem da je u nižestepenim presudama u pogledu okrivljenog BB navedeno da je pomogao okrivljenima AA i VV u izvršenju krivičnog dela, tako što je stavio na raspolaganje potpisane blanko naloge za uplatu i prenos sredstava, kao i pečat firme, iako tokom postupka ni jednim materijalnim dokazom ovakva tvrdnja nije dokazana i polemiše sa ocenom odbrana sve trojice okrivljenih od strane nižestepenih sudova, kao i sa postojanjem umišljaja na strani okrivljenog, uz sopstveni zaključak da ni jednim materijalnim dokazom tokom postupka nije utvrđeno da je okrivljeni BB učinio krivično delo poreska utaja u pomaganju, te da je sud zbog toga bio u obavezi da ceni dokaze u korist okrivljenog, shodno načelu „in dubio pro reo“.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca to je zahtev branioca okrivljenog advokata Nemanje Tomića u ovom odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog BB – advokat Nemanja Tomić u obrazloženju zahteva ističe i da su nižestepenim presudama učinjene povrede člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Kako se prema odredbi člana 484. ZKP, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva nije dostavio ove odluke, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u vezi člana 485. stav 4. i člana 484. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković