Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, u pravnosnažnom delu, tuženi „ADUT“ d.o.o. Uljma iz Uljme je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i stvarima upisanim u registar, utvrđeno je da je 16.05.2013. godine raskinut Ugovor o zajedničkoj proizvodnji i plasmanu suncokreta broj 36 od 06.02.2013. godine zaključen između tužioca i tužene Zemljoradničke zadruge „Uljma“ iz Uljme, jer tužena nije ispunila svoju ugovornu obavezu da tužiocu isporuči sav potreban repromaterijal za setvu suncokreta 2013. godine, zbog čega tužilac setvu nije mogao da obavi. Istovremeno je utvrđena ništavost Ugovora o zalozi od 10.07.2013. godine u delu kojim je tužena Zemljoradnička zadruge „Uljma“ iz Uljme, kao založni dužnik u korist tuženog „ADUT“ d.o.o. iz Uljme, kao založnog poverioca, založila celokupna potraživanja koja proizlaze iz Ugovora o zajedničkoj proizvodnji i plasmanu suncokreta od 06.02.2013. godine zaključenog za tužiocem, jer je u momentu zaključenja ugvoora ozalozi znala da ta potraživanja prema tužiocu ne postoje.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa je Vrhovni sud primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1.i 3.).

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.12.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 1.280.448,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković