Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrde odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dala odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova sastava istog.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20 i 10/23), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, zbog čega nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1.ZPP, na koju se revizijom tužilje ukazuje. Naime, ovakvim revizijskim navodima u suštini se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja na kojem su zasnovane nižestepene odluke, što ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na osnovu ugovora o radu od 01.10.2014. godine sa aneksom ugovora o radu od 08.02.2016. godine, bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene na radnom mestu menadžer ekspoziture. Rešenjem o otkazu ugovora o radu od 17.08.2018. godine, primenom člana 179. stav2. tačka 1. Zakona o radu, tužilji je prestao radni odnos zbog povrede radne obaveze - nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, jer je suprotno Okvirnoj proceduri za odobravanje plasmana fizičkim licima i proceduri Odobravanja gotovinskih, potrošačkih, auto i kredita za refinansiranje i obavezi menadžera ekspoziture da proveri kreditni fajl, kompletnost i ispravnost dokumentacije i unete podatke u Hermes aplikaciju, pre donošenja konačne odluke o odobrenju, u periodu od 19.04.2018. godine do 10.05.2018. godine odobrila kredite klijentima fizičkim licima na osnovu nekompletne i/ili neispravne dokumentacije podataka i to licima BB dana 19.04.2018. godine, VV dana 24.04.2018. godine, GG dana 26.04.2018. godine, DD dana 30.04.2018. godine, ĐĐ dana 30.04.2018. godine, EE dana 10.05.2018. godine, ŽŽ dana 10.05.2018. godine i ZZ dana 10.05.2018. godine. Prema opisu poslova koje je obavljala i proceduri Odobravanja gotovinskih, potrošačkih, auto i kredita za refinansiranje, tužilja je imala obavezu da kao menadžer ekspoziture, proverava kreditni fajl, kompletnost i ispravnost dokumentacije i unete podatke u Hermes aplikaciju, a tužilja to nije učinila, što je za posledicu imalo odobravanje kredita kreditno nesposobnim licima. Pre otkaza ugovora o radu tužilji je dostavljeno upozorenje 06.08.2018. godine na koje se tužilja izjasnila.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu i tačke 3. Procedure tužene Odobravanje gotovinskih, potrošačkih, auto i kredita za refinansiranje - odobrenje kreditnih zahteva, zaključili da je tužilja učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret. Imajući u vidu da je tužilja kao menadžer ekspoziture imala obavezu da proverava kreditni fajl, kompletnost i ispravnost dokumentacije i unete podatke u Hermes aplikaciju, da je prema opisu poslova odgovorna za praćenje procedura unutar ekspoziture, ocenili su da je bez značaja okolnost, na koju tužilja ukazuje, da nije izvršila propisane provere i dokumentaciju svih klijenata, jer je verovala kolegi II i ostalim kolegama koji su lični bankari klijenata, a koji su uneli u Hermes aplikaciju podatke za navedene klijente, te da je bez uticaja period kada je koristila godišnji odmor, s obzirom da to da su sporne odluka o odobravanju kredita donete u periodu kada je radila. Iz iznetih razloga, odbijen je tužbeni zahtev.

Neosnovani su navodi revizije tužilje kojima se pravnosnažna presuda doneta u drugom stepenu, pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema članu 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/2005...95/2018), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze. Aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđen je opis poslova i radnih zadataka „menadžera ekpoziture“ koje je tužilja obavljala, tako što je predviđeno između ostalog, da je zaposleni odgovoran za praćenje procedura unutar ekspozitere. Prema proceduri za Odobravanje plasmana fizičkim licima od 30.05.2017. godine utvrđeno je da se navedena procedura primenjuje tokom odobravanja i vođenja plasmana fizičkim licima, da su istom definisani uslovi kreditiranja fizičkih lica, odobravanje kredita, potreba dokumentacija za podnošenje zahteva za sve vrste plasmana, provera kreditne sposobnosti, limiti za odobravanje plasmana, proces odobravalja plasmana, praćenje portfolija fizičkih lica, postupanje banke po prigovoru klijenta, postupak naplte potraživanja, prestanak plasmana i druge aktivnosti. Procedirom tužene za Odobravanje gotovinskih, potrošačkih, auto i kredita za refinansiranje - odobrenje kreditnih zahteva (tačka 3.), predviđeno je da menadžer ekspoziture proverava kreditni fajl, kompletnost i ispravnost dokumentacije i unete podatke u Hermes aplikaciju.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da u konkretnom slučaju postoji osnov za primenu otkaznog razloga iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, jer je tužilja svojom krivicom učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret osporenim rešenjem, kao bitan element za njenu disciplinsku odgovornost. Tužilja je suprotno navedenim procedurama za odobravanje plasmana fizičkim licima i odobravanja gotovinskih, potrošačkih, auto i kredita za refinansiranje i obavezi menadžera ekspoziture da proveri kreditni fajl, kompletnost i ispravnost dokumentacije i unete podatke u hermes aplikaciju pre donošenja konačne odluke o odobravanju, u periodu od 19.04.2018. godine do 10.05.2018. godine, odobrila kredite klijentima fizičkim licima na osnovu nekompletne i neispravne dokumentacije podataka i to licima koja su navedena u osporenom rešenju.

Neosnovano se navodima revizije ukazuje da poslovi na poziciji „ličnog bankara“, koje zaposleni obavlja prema procedurama banke, predviđa provere u vezi sa podnetim zahtevima klijenata i potencijalnih klijenata, da dobijene rezultate tih provera unosi u softver, da je u izvršavanju tih zadataka u konkretnom slučaju došlo do prupusta, jer je zaposleni II prevarnim radnjama uticao na lične bankare da u softver banke unose podatke koje prethodno nisu proveravali kako nalažu procedure banke, pa kako ti poslovi nisu poslovi menadžera ekspoziture, a zbog kojih je tuželji otkazan ugovor o radu, to nema njene odgovornosti za povredu radne obaveze koja joj je stavljena na tertet i time primenu upotrebljenog otkaznog razloga.

Naime, tužilja je obavljala poslove „menadžer ekspoziture“, a prema opisu tih poslova njena radna obaveza, između ostalog, je da kontroliše praćenje procedure unutar ekspoziture, čime su jasno definisana njena zaduženjima i odgovornost za izvršavanje navedenih poslova. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da se poslovi kontrole praćenja procedure unutar ekspoziture, zasnivaju na proveri kreditnog fajla, kompletnost i ispravnost dokumentacije za odobrenje kreditnih zahteva i unetih podataka u Hermes aplikaciju, kako je to predviđeno procedurama tužene, konkretno u tački 3. Odobravanja gotovinskih potrošačkih auto i kredita za refinansiranje, u odeljku odobrenje kreditnih zahteva.

Sledom iznetog, bez uticaja su navodi revizije da je Hermes aplikacija pokazivala tzv. „zeleni skoring“ (znak da ne postoji nikakav rizik i da nisu potrebe dalje provere) i da nije mogla znati da su rezultati softvera zasnovani na falsifikovanoj dokumentaciji i lažnim podacima verifikovanim od strane ostalih zaposlenih koji su postupali po kreditnim zahtevima, jer je upravo njena obaveza bila da pre odobravanja kredita obavi kontrolu i izvrši proveru, kako kompletnost i ispravnost dokumentacije potencijalnih klijenata, tako i proveru unetih podataka u Hermes aplikaciju, a samim tim i kontrolu postupanja po procedurama banke unutar ekspoziture i ispravnost rada zaposlenih ekspoziture čiji je bila menadžer, a što tužilja nije učinila. Osim toga, u konkretnom slučaju disciplinska odgovornost tužilje za povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret je nezavisna i samostalna, ne samo u odnosu na druge vrste odgovornosti, već i u odnosu na eventualnu odgovornost drugih zaposlenih u izvršavanju njima poverenih poslova i radnih zadataka, koje se međusobno ne isključuju. Zato je postojao osnov da tužena banka otkaže tužilji ugovor o radu, što je učinila u zakonito sprovedenoj proceduri u smislu člana 180. i 181. Zakona o radu, jer radnje tužilje koje je tužena imala u vidu prilikom donošenja osporene odluke, predstavljaju povredu radne obaveze i otkazni razlog.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode tužilje i našao da su neosnovani i bez uticaja na pravilnost drugostepene presude. Navodima revizije tužilje osporava se pravilnost utvrđenog činjenčnog stanja i ocena dokaza što je takođe bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. istog zakona, što ovde nije slučaj.

Imajući u vidu da je tužilji ugovor o radu zakonito otkazan, neosnovan je njen zahtev za vraćanje na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Pravilna je odluka o troškovima parničnog postupka doneta na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2. i 165. stav 2. ZPP.

Primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužene za nanadu troškova odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković