Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23–dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je usvojen tužbeni zahtev za isplatu novčanih iznosa bliže navedenih u izreci prvostepene presude. Prema razlozima pobijane drugostepene presude tužilac je podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Zdravstveni centar Vranje, po kom predlogu je doneto rešenje o izvršenju II 217/17 od 01.03.2017. godine, a u kom izvršnom postupku tužilac nije uspeo da namiri svoje potraživanje u iznosu od 26.332,59 dinara sa pripadajućom kamatom, troškovima izvršenja, troškovima izvršitelja i naknade za kašnjenje u izvršenju novčane obaveze, zbog toga što je račun izvršnog dužnika Zdravstveni centar Vranje u blokadi ukupno 3.124 dana. Nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 28. stav 2, stav 3. tačka 5 i člana 262. stav 7. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i odredbe člana 14. stav 1. Zakona o stečaju usvojili tužbeni zahtev zaključujući da je tužena Republika Srbija solidarno odgovorna za isplatu utuženog potraživanja koje incijalno nastalo prema Zdravstvenom centru Vranje kao ustanovi čiji je osnivač upravo Republika Srbija.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Nisu od uticaja na dozvoljenost revizije navodi revidenta da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 14. Zakona o stečaju, sa obrazloženjem da nema dokaza da tužilac, odnosno izvršni poverilac u izvršnom postupku protiv Zdravstvenog centra Vranje, nije mogao da naplati svoje potraživanje nekim drugim sredstvom izvršenja. Ovo iz razloga što su nižestepeni sudovi svoju odluku zasnovali ne samo na odredbi člana 14. stav 1. Zakona o stečaju o čijoj primeni na istovrsne sporove se Vrhovni sud već izjašnjavao u svojim odlukama, već i na odredbi člana 262. stav 7. Zakona o zdravstvenoj zaštiti u vezi člana 28. stav 3. tačka 5. Zakona o zdravstvenoj zaštiti iz 2019. godine, zbog čega nema potrebe za novim tumačenjem prava, niti postoje pravna pitanja koje treba razmotriti u interesu ravnopravnosti građana ili opšteg interesa. Takođe, revident ne ukazuje na postojanje različite sudske prakse u predmetima sa istovrsnom činjeničnopravnom sadržinom.

Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužene na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tužene podneo tužbu dana 05.07.2024. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 26.332,59 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković