U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zvezdan Pešić advokat iz ..., protiv tuženog „Activ Contract Services“ d.o.o. Leskovac, sa sedištem u Leskovcu, čiji je punomoćnik Branko M. Antić advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3581/2023 od 26.10.2023. godine, u sednici održanoj dana 06.03.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3581/2023 od 26.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 131/22 od 22.06.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je rešenje o otkazu ugovora o radu od 21.02.2022. godine nezakonito i kao takvo se poništava, te nema nikakvu pravnu snagu, što je tuženi dužan da prizna. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba tužilje kojom je tražila da je tuženi vrati na radno mesto koje odgovara njenim stručnim i radnim sposobnostima. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 171.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3581/2023 od 26.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 131/22 od 22.06.2023. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog svih zakonom propisanih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... . Radni odnos je zasnovala zaključenjem ugovora o radu, prvo na određeno, a zatim i na neodređeno vreme. Proces rada kod tuženog se odvijao u kontinuitetu, a tužilja je zavisno od organizacije posla bila angažovana po smenama. U spornom periodu vezano za radnu sedmicu, tužilja je radila u prvoj smeni, a 29.01.2022. godine je bila subota. Zbog potrebe procesa i organizacije rada tuženi je doneo obaveštenje da će 29.01.2022. godine biti radni dan. Pre toga je tim lider na tužiljinoj liniji svakog od radnika usmeno obavestio da će ovaj dan biti radni dan, a 28.01.2022. godine svakog radnika usmeno pitao da li je u mogućnosti da bude radno angažovan u subotu i rekao da svako od radnika, ko nije u mogućnosti da radi napiše izjavu i navede razloge za to. Tužilja je napisala izjavu u kojoj je navela da nije u mogućnosti da dođe da radi navedenog dana i nije radila 29.01.2022. godine, dok je narednog radnog dana i nadalje redovno radila, sve do dobijanja rešenja o otkazu ugovora o radu. Rešenjem od 21.02.2022. godine tužilji je otkazan ugovor o radu jer za 29.01.2022. godine nije dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, niti drugu dokumentaciju kojom bi opravdala svoje odsustvo, čime je učinila nepoštovanje radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 53. stav 3. tačka 1. i 7. Pravilnika o radu tuženog. Pre donošenja rešenja, tuženi je tužilji dostavio upozorenje. Tužilja smatra da joj je radni odnos nezakonito prestao, jer je obavestila poslodavca da ne može da radi tog dana, a u pitanju je bila radna subota i prekovremeni rad, te smatra da nije neopravdano odsustvovala sa rada. Tuženi smatra da je tužiljin izostanak bio neopravdan i da tužilja nije imala odobrenje za odsustvo od strane nadređenog, kao i da je u svemu ispoštovao postupak otkazivanja ugovora o radu i rešenje o otkazu formalno-pravno sadrži sve što je potrebno za njegovu zakonitost.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je osnovan tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito i da se kao takvo poništi, kao i da se obaveže tuženi da je vrati na rad, dok je zahtev kojim je tražila da se tuženi obaveže da je vrati na radno mesto koje odgovara njenim stručnim i radnim sposobnostima, nedozvoljen.

Po oceni drugostepenog suda, otkazni razlog iz odredbe člana 53. stav 3. Pravilnika o radu tuženog i odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu pripada razlozima ponašanja i za ovaj otkazni razlog je dovoljno da se zaposleni ponaša suprotno zahtevima poslodavca iz bilo kog akta poslodavca, zatim da se ponašanjem zaposlenog narušava radna disciplina i da takvo ponašanje prati svest o nedisciplini. U konkretnom slučaju, tužilja je, nakon pitanja pretpostavljenog tim- lidera da li postoji neko ko ne može biti radno angažovan u subotu 29.01.2022. godine i da svako ko nije u mogućnosti napiše izjavu i navede razloge za to, dostavila pisanu izjavu u kojoj je navela da ne može da bude radno angažovana i navela razloge zbog kojih ne može doći na posao. Kako je tužilja dostavila izjavu sa opravdanjem, to ona nije bila svesna da krši radnu disciplinu nedolaskom na posao tog dana. Budući da je svest o nedisciplini kod zaposlenog potrebna za utvrđenje odgovornosti zbog iskazanog ponašanja i utvrđenja da li je došlo do kršenja radne discipline i do ispunjenosti uslova za otkaz ugovora o radu, u konkretnom slučaju je svest o nedisciplini kod tužilje izostala, zbog čega drugostepeni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu nezakonito.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo prilikom odlučivanja o zakonitosti osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa tužilje kod tuženog, kao i obavezi tuženog da tužilju vrati na rad.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/2014), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 53. stav 3. Pravilnika o radu tuženog, propisano je da poslodavac može raskinuti radni odnos u skladu sa Zakonom o radu, po osnovu nepoštovanja radne discipline od strane zaposlenog predviđene zakonom, ovim Pravilnikom o radu, drugim aktom poslodavca i ugovorom o radu, koja nepoštovanja radne discipline obuhvataju neopravdano kašnjenje na rad ili neopravdano odsustvo sa posla ili neovlašćeno napuštanje radnog mesta tokom radnog vremena (tačka 1), neobaveštenje poslodavca o opravdanom odsustvu sa rada u roku od 3 dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad (tačka 7).

Za navedeni otkazni razlog koji pripada razlozima ponašanja, dovoljno je da se zaposleni ponaša suprotno zakonima poslodavca iz bilo kog akta poslodavca, da se ponašanjem zaposlenog narušava radna disciplina i da takvo ponašanje prati svest o nedisciplini.

Neosnovano revizija ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno tumačio član 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, jer prihvata da se u ponašanju tužilje pronalaze elementi narušavanja radne discipline, a zatim zaključuje da takvo ponašanje nije dovoljno za otkaz ugovora o radu.

Pravilno nižestepeni sud zaključuje da je neophodno da kod zaposlenog postoji svest o nedisciplini za utvrđenje odgovornosti zbog iskazanog ponašanja i utvrđenje da li je došlo do kršenja radne discipline i do ispunjenosti uslova za otkaz ugovora o radu, a da je u konkretnom slučaju svest o nedisciplini kod tužilje izostala. Kod utvrđene činjenice da je tužilja dostavila pisanu izjavu u kojoj je navela da ne može da bude radno angažovana i navela razloge zbog kojih ne može doći na posao u subotu 29.01.2022. godine, pravilno zaključuju nižestepeni sudovi da je tužilja razumno mislila da je opravdala izostanak i nije imala svest o kršenju radne discipline, te stoga nije bio ispunjen zakonski razlog za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković