Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 817/24 od 04.06.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je obavezan tuženi da tužilji pored dosuđenog iznosa na ime troškova postupka isplati iznos od još 9.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u usvajajućem delu. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reiviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tuženog na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Naime, pravnosnažnom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji naknadi nematerijalnu i materijalnu štetu koju je pretrpela usred povrede na radu 03.12.2020. godine primenom člana 164. Zakona o radu, člana 154, 173 i 174. i 192. stav 1. Zakona o obligacinim odnosima, i člana 11. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku, to po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, da se o reviziji tuženog odluči kao o izuzetno dozvoljenoj. Navodima revizije tuženog zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, što predstavlja nedozvoljen revizijski razlog, jer se radi o reviziji iz člana 404. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Članom 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova, revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba odnosi na novnačno potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova i odnosi se na novčano potraživanje.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.03.2022. godine, a precizirana podneskom od 21.12.2023. godine, dok je vrednost predmeta spora 460.000,00 dinara. S obzirom na to da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da je revizija nedozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Primenom člana 154. stav 1. i 165. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka, jer troškovi nastali povodom odgovora na reviziju nisu troškovi koji su potrebni radi vođenja ove parnice, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković