.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12889/2023
16.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u vanparničnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Časlav Nedeljković, advokat iz ...,, protiv protivnika predlagača „Koridori Srbije“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Dragana Nikolić Jovanović, advokat iz ..., radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 43/23 od 17.01.2023. godine, u sednici održanoj 16.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 43/23 od 17.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 43/23 od 17.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu R1 150/19 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđena je naknada za izuzeto građevinsko zemljište upisano u list nepokretnosti .. KO ... i to deo od kp br. .. u površini od 2 a 11 m2 u iznosu od 200.450,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču kao ranijem vlasniku na ime naknade za predmetnu parcelu bliže opisanu u stavu prvom izreke rešenja isplati 200.450,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime naknade troškova vanparničnog postupka isplati 129.000,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž 43/23 od 17.01.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača i protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenim primenom člana 404. ZPP.
Pobijanim drugostepenim rešenjem pravnosnažno je odlučeno o naknadi za zemljište, u skladu sa stvarnim statusom zemljišta kao građevinsko zemljište, eksproprisano rešenjem od 29.07.2019. godine, radi izgradnje dela auto-puta E-761, Pojate-Preljina, deonica Kruševac (Koševi) u korist Republike Srbije. Visina naknade određena je na osnovu nalaza veštaka. Stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica PojatePreljina („Službeni glasnik RS”, broj 98/2013), dakle, pre eksproprijacije, predmetna katastarska parcela je promenila namenu i postala građevinsko zemljište na osnovu člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/09...83/18) bez obzira što ta promena namene i statusa zemljišta, propustom organa uprave, nije provedena u katastru.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepena rešenja u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pozivanje na odluke Vrhovnog kasacionog suda (rešenja Rev 3186/2017 od 27.04.2018.godine i Rev 4653/2018 od 23.01.2019.godine) ne opravdavaju potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. U označenim odlukama izražen je stav da naknadne promene zemljišta koje su nastale nakon donošenja rešenja o eksproprijaciji nisu od značaja. Taj stav se u ovom slučaju ne može primeniti jer je zemljište koje je eksproprisano postalo građevinsko zemljište na osnovu planskog akta donetog pre izvršene eksproprijacije. Nije potrebno ni novo tumačenje člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji. Prema toj odredbi, procenu tržišne cene poljoprivrednog i građevinskog zemljišta vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima, ali to ne znači da se visina naknade ne može određivati i drugim dokaznim sredstvima, imajući u vidu sadržinu člana 136. Zakona o vanparničnom postupku. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 420. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11, 49/13, ... 10/23), u vezi člana 30 stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Sl. glasnik RS", br. 46/95, 18/05, ... 14/22), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
U konkretnom slučaju, radi se o vanparničnom postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima, pa je revizija prema članu 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Spisi predmeta Gradske uprave Kruševca broj 465-1222/19 dostavljeni su sudu radi određivanja naknade 25.11.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 200.450,00 dinara.
Imajući u vidu da je reč o vanparničnom postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima, u kome vrednost pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije iz člana 403. stav 3. ZPP, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 420. ZPP i članova 27. stav 2. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
