Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž1 34/24 od 10.06.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojene žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Vrbasu sudska jedinica u Kuli P1 61/2023 od 05.12.2023. godine, preinačena tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 48.600,00 dinara, do dosuđenog iznosa od 129.600,00 dinara sa razlikom pripadajuće zakonske zatezne kamate, dok je u preostalom pobijanom nepreinačenom delu, prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom isplati na ime troškova drugostepenog postupka iznos od 26.740,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Revizijom tužioca se, s pozivom na pogrešnu primenu materijalnog prava, osporava pravnosnažno rešenje kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka. Po oceni Vrhovnog suda, odluka o troškovima postupka kao sporednog potraživanja, ne predstavlja pravno pitanje od opšteg interesa, niti pravno pitanje koje bi se razmatralo u interesu ravnopravnosti građana, niti je pitanje koje iziskuje novo tumačenje prava ili usklađivanje sudske prakse. Protiv rešenja kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka primenom procesnih odredbi ZPP-a ne može da se izjavi posebna revizija.

Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija tužioca je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tuženom ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je na osnovu člana 165. stav 1 ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković