U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Kragujevca, koga zastupa Gradski pravobranilac Grada Kragujevca, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3376/24 od 15.01.2025. godine, u sednici održanoj 04.06.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3376/24 od 15.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3376/24 od 15.01.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu P 39/24 od 26.09.2024. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade za bespravno oduzetu nepokretnost označenu kao ukupan udeo od ½ na katastarskoj parceli broj ... površine 750 m2, isplati 5.250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.09.2024. godine do isplate i tužilac obavezan da tuženom naknadi parnične troškove od 110.250,00 dinara. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao posebnoj, u smislu člana 404. ZPP.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. tog zakona i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u javnoj evidenciji nepokretnosti upisan kao nosilac prava korišćenja na ½ dela katastarske parcele br. ..., gradsko građevinsko zemljište ... u Kragujevcu, površine 1.500 m2. Izmenama i dopunama Plana generalne regulacije „Radna zona Kragujevac“ i „Zona poslovanja – Petrovačka magistrala“ u Kragujevcu („Službeni list Grada Kragujevca“ br. 12/19), parcela je predviđena za površinu javne namene – saobraćajnicu i linearno zelenilo. Tužena lokalna samouprava nije inicirala postupak za eksproprijaciju ove parcele, ona nije faktički privedena planiranoj nameni, a u prirodi je obrasla trnjem i rastinjem. Na približnoj lokaciji tržišna vrednost građevinskog zemljišta je 7.000,00 dinara za 1m2.

Imajući u vidu ovako utvrđene činjenice, nižestepeni sudovi nalaze da postojanje planskog akta kojim je predviđeno da se na spornoj parceli izgradi javna saobraćajnica, predstavlja uslov za utvrđenje javnog interesa za eksproprijaciju u smislu člana 20. stav 1. i 4. Zakona o eksproprijaciji, ali ne znači da će se ovaj planski akt ikada realizovati. U konkretnom slučaju nije utvrđen javni interes za eksproprijaciju, niti je u smislu člana 25. tog zakona pokrenut postupak za eksprorpijaciju. Parcela nije faktički privedena planiranoj nameni, pa tužilac nije lišen imovine. Tužilac nije pružio dokaze da kao posledicu donošenja planskog akta trpi ograničenja i štetu, niti koliko ova šteta iznosi, pa pošto nema povrede prava na imovinu u smislu člana 58. Ustava Republike Srbije, sudovi nalaze da je postavljeni tužbeni zahtev neosnovan.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da tužena lokalna samouprava u konkretnom slučaju nema obavezu isplate novčane naknade u visini tržišne vrednosti sporne parcele.

Prema članu 58. Ustava Republike Srbije, jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.).

Tužena lokalna samouprava ima funkciju urbanističkog planiranja građevinskog područja i donošenja prostornih planova u smislu odredbi člana 19. i člana 20. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 72/09 ... 62/23), ali činjenica donošenja planskih akata nije dovoljna za zaključak da tužiocu, kao korisniku zemljišta u javnoj svojini pripada pravo na novčanu naknadu u visini tržišne vrednosti nepokretnosti. Tužilac nije tvrdio, niti pružio dokaze da je doneti planski akt 2019. godine za posledicu imao ograničenje dotadašnjeg načina korišćenja parcele u svojini Republike Srbije, pa su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da u odsustvu tvrdnje u kom obimu i pogledu tužilac trpi štetu i u čemu se ona ogleda, nema osnova za dosudu naknade u visini prosečne vrednosti građevinskog zemljišta na približnoj lokaciji.

Izneti razlozi čine neprihvatljivim navode revizije da tužilac nije bio u obavezi da predloži bilo kakve druge dokaze na okolnost utvrđivanja postojanja povrede prava na neometano uživanje i raspolaganje svojom imovinom, već da je bilo dovoljno da pruži dokaze da je parcela na kojoj je evidentiran kao sukorisnik predviđena za površinu javne namene – javnu saobraćajnicu i linearno zelenilo.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković