Donošenjem pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su državljani Republike Srbije. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1070/20 od 17.02.2022. godine (pravnosnažna 15.06.2022. godine), razveden je brak ovde tužilje- protivtužene AA i ovde tuženog-protivtužioca DD, a njihova maloletna kćerka BB (rođena .... godine u ...) i maloletni sinovi VV i GG (rođeni ... godine u ...) poverenu su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz određivanje prebivališta dece na adresi majke (...), uređenje načina održavanja ličnih odnosa između dece i oca i obavezivanje oca da doprinosi njihovom izdržavanju. Pre prvnosnažnog okončanja tog sudskog postupka, majka je sa mal. decom otišla za ..., bez saglasnosti oca. Po zahtevu oca, rešenjem Osnovnog Pokrajinskog suda u Karlsrueu od 29.09.2022. godine (koje je potvrđeno rešenjem Višeg Pokrajinskog suda u Karlsrueu od 21.12.2022. godine), naloženo je vraćanje maloletne dece u Republiku Srbiju prema odredbama Haške Konvencije o građanskim aspektima međunarodne otmice dece. Maloletna deca od odlaska za ... (...2021. godine), neprekidno žive u toj zemlji. Aktuelno mal. BB ide u školu (ponavljala je drugi razred, ima određene zdravstvene tegobe, evidentiran je pokušaj samoubistva), a maloletni VV i GG idu su vrtić (imaju problem u savladavanju jezika), dok njihova zak. zastupnica ima posao u toj zemlji.

Nakon toga, tužbom majke i dece (podnetom 18.11.2022. godine) i protivtužbom oca (podnetom 09.06.2023. godine) pokrenut je pred Osnovnim sudom u Novom Sadu postupak za izmenu pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1070/20 od 17.02.2022. godine. Postavljenim zahtevima svako od roditelja tražio je da se maloletna deca njemu povere na samostalno vršenje roditeljskog prava, da prebivalište dece bude na adresi prebivališta tog roditelja, da se uredi način održavanja ličnih odnosa sa drugim roditeljem, da se odluči o izdržavanju dece od strane roditelja sa kojim deca ne žive (što je predmet protivtužbenog zahteva), te lišavanje roditeljskog prava drugog roditelja (delimično lišenje roditeljskog prava oca u pogledu davanja saglasnosti za promenu prebivališta dece i izdavanje ličnih dokumenata dece, a potpuno lišenje roditeljskog prava majke), uz predloge za određivanje privremene mere kojom bi se privremeno do pravnosnažnog okončanja postupka odlučilo o pojedinim zahtevima. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1802/22 od 21.02.2024. godine (koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 313/24 od 12.06.2024. godine), odbijen je tužbeni zahtev i predlog tužilaca-protivtuženih za određivanje privremene mere, a delimično usvojen protivtužbeni zahtev i predlog tuženog-protivtužioca za određivanje privremene mere, dok je odbijne protivtužbeni zahtev da se majka u celosti liši roditeljskog prava.

Rešenjem Višeg Pokrajinskog suda u Karlsrueu od 26.06.2023. godine trajno je obustavljeno izvršenje rešenja Osnovnog Pokrajinskog suda u Karlsrueu od 29.09.2022. godine kojim je naloženo vraćanje maloletne dece stranaka u Republiku Srbiju, iz razloga predviđenih članom 13. stav 1. Haške Konvencije o građanskim aspektima međunarodne otmice dece (nakon što je maloletna ćerka stranaka – ovde tužilja-protivtužena BB pokušala samoubistvo zbog straha od sprovođenja odluke o vraćanju u zemlju porekla ). Rešenjem Osnovnog suda u Karlsrueu od 04.06.2024. godine (potvrđenog rešenjem Višeg suda u Karlsrueu od 24.09.2024. godine) odbijen je zahtev ovde tuženog - protivtužioca za priznanje i proglašenje izvršenja privremene mere Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1802/22 od 21.02.2024. godine, iz razloga predviđenih članom 23. Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera zaštite dece. Podneskom od 23.10.2024. godine, tužioci-protivtuženi su izvestili prvostepeni sud da se maloletna deca stranaka sa majkom i dalje nalaze na teritoriji ... (uz dostavljanje sudu napred navedenih odluka). Centar za socijalni rad u Novom Sadu se u više navrata izjašanjavao o najboljem interesu maloletne dece stranaka (pa i o tome da je otac posredstvom nemačkog centra za socijalni rad uspostavio jedan video kontakt sa decom), uz ogradu da nakon odlaska majke i dece iz Novog Sada nisu nadležni da se izjašnjavaju o tome, dok se Centar za socijalni rad u ... (gde je majka ranije imala prijavljeno prebivalište) izjasnio da zbog nemogućnosti kontakata sa majkom (koja nema više prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji) i sa maloletnom decom ne može da postupa u postupku zaštite interesa maloletne dece.

Polazeći od iznetog, prvostepenim rešenjem odbačene su tužba i protivtužba, uz oglašavanje prvostepenog suda apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i ukidanje svih sprovedenih radnji u postupku s pozivom, između ostalog, na član 16. Zakona o parničnom postupku i članove 1., 3., 5. i 7. Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece. Ovo stoga što se radi o sporu za zaštitu prava maloletne dece koja počev od ...2021. godine (sa majkom kao zakonskom zastupnicom) žive neprekidno u ..., gde su stekli uobičajeno boravište, prilagodivši se novoj sredini u potpunosti, zbog čega domaći sud nije nadležan za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Kako u toku nije ni jedan postupak po zahtevu za njihovo vraćanju u Republiku Srbiju, jer je donošenjem rešenja Osnovnog suda za porodične odnose u Karlsrueu od 31.05.2024. godine, sa danom 23.06.2023. godine završen postupak izvršenja prethodno donetog rešenja Osnovnog Pokrajinskog suda u Karlsrueu od 29.09.2022. godine kojim je naloženo vraćanje maloletne dece stranaka u Republiku Srbiju prema Haškoj Konvenciji o građanskim aspektima međunarodne otmice dece, to je time prestala nadležnost srpskih sudova da odlučuju o pitanjima od značaja za maloletnu decu stranaka koja su se do tog dana zasnivala na članu 7. Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece, imajući u vidu da su međunarodni ugovori i opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije.

Drugostepeni sud je prihvatio ovako date razloge prvostepenog suda, osim u delu da je proces prilagođavanja maloletne dece u ... završen u potpunosti, smatrajući da je on i dalje u toku, ali da ne utiče na pravilnost zaključka prvostepenog suda da su maloletna deca stranaka stekla uobičajeno boravište u ..., dodatno se pozivajući i na član 17. Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece.

Suprotno navodima revizije, stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Članom 16. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), propisano je sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost. Sud će se oglasiti nenadležnim, ukinuti sprovedene radnje u postupku i odbaciti tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ (stav 2.). Sud će se po službenoj dužnosti oglasiti nenadležan, ukinuti sprovedene radnje u postupku i odbaciti tužbu ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud Republike Srbije (u daljem tekstu: domaći sud), osim ako nadležnost domaćeg suda zavisi od pristanka tuženog, a tuženi je dao svoj pristanak (stav 3.).

Konvencija o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece (u daljem tekstu: Konvencija) potvrđena je zakonom objavljenim u „Službenom glasniku Republike Srbije“ - Međunarodni ugovori broj 20/2015 i primenjuje se u Republici Srbiji od 01.01.2016. godine, kada je stupila na snagu u skladu sa članom 61. stav 2. tačka A u vezi člana 58. stav 3. Konvencije. Potvrđivanjem i stupanjem na snagu u Republici Srbiji Konvencija je, u skladu sa članom 16. stav 3. Ustava Republike Srbije, postala sastavni deo njenog pravnog poretka i neposredno se primenjuje.

Prema članu 1. stav 1. Konvencije, njeni ciljevi su, između ostalog, određivanje države čiji su organi nadležni za preduzimanje mera za zaštitu ličnosti i imovine deteta, određivanje prava koje će ti organi primenjivati u vršenju svoje nadležnosti i određivanje merodavnog prava za roditeljsku odgovornost. Za potrebe ove Konvencije „roditeljska odgovornost“ obuhvata roditeljsko pravo, kao i svaki drugi sličan odnos kojim se određuju prava, ovlašćenja i odgovornost roditelja, staratelja ili drugih zakonskih zastupnika prema ličnosti i imovini deteta (stav 2.). Prema članu 3. Konvencije, mere predviđene u članu 1. mogu se, između ostalog, odnositi i na: a) sticanje, vršenje, prestanak ili ograničenje roditeljske odgovornosti, kao i na njeno prenošenje; b) pravo na staranje, uključujući pravo na staranje o ličnosti deteta i naročito pravo na određivanje boravišta deteta, kao i pravo na viđanje deteta, koje obuhvata i pravo da se dete na određeno vreme odvede van mesta svog uobičajenog boravišta. Prema članu 4., Konvencija se ne primenjuje na obaveze izdržavanja (d). Prema članu 5. stav 1. Konvencije, sudski ili upravni organi države ugovornice u kojoj dete ima uobičajeno boravište nadležni su da odrede mere za zaštitu ličnosti i imovine deteta, dok prema stavu 2. ovog člana, ako dete zasnuje uobičajeno boravište u drugoj državi ugovornici, nadležni sud i organi države novog uobičajenog boravišta deteta, osim u slučaju iz člana 7.

Prema članu 7. stav 1. Konvencije, u slučaju nezakonitog odvođenja ili zadržavanja deteta organi države ugovornice u kojoj je dete imalo uobičajeno boravište neposredno pre zadržavanja odnosno odvođenja zadržavaju nadležnost dok dete ne stekne uobičajeno boravište u drugoj državi i a) svako lice, ustanova ili drugo telo koje ima pravo staranja ne pristane na odvođenje, zadržavanje ili b) dete u toj drugoj državi boravi u periodu od najmanje godinu dana od trentuka kada je lice, ustanova ili drugo telo koje ima pravo staranja saznalo ili moglo saznati gde se dete nalazi, ni jedan postupak po zahtevu za vraćanje deteta podnet u tom periodu nije u toku, a dete se prilagodilo novoj sredini). Prema stavu 3. ovog člana, sve dok organi navedeni u stavu 1. ovog člana zadržavaju nadležnost, organi države ugovornice u koju je dete odvedeno ili u kojoj je zadržano mogu odrediti samo hitne mere neophodne za zaštitu ličnosti ili imovine deteta, u skladu sa članom 11. Prema članu 11. stav 1. Konvencije, u svim hitnim slučajevima, organi svake države ugovornice na čijoj teritoriji se nalazi dete ili njegova imovina nadležni su za određivanje neophodnih mera zaštite. Prema članu 17., za vršenje roditeljske odgovornosti merodavno pravo je pravo države u kojoj dete ima uobičajeno boravište. Ako se uobičajeno boravište deteta promeni, merodavno je pravo države novog uobičajenog boravišta.

Sa aspekta apstraktne zaštite dece, prednost kriterijuma uobičajenog boravišta deteta (član 5. stav 1. Konvencije) je u tome što u državi uobičajenog boravišta dete ima svoj dom, što podrazumeva visok stepen njegove integrisanosti. Time je omogućeno zasnivanje nadležnosti suda one države ugovornice koja najpodrobnije može da proceni najbolji interes deteta i okolnosti u kojima ono živi – dokazi su mu, po pravilu lako dostupni, a može i bez teškoća da (eventualno) pribavi mišljenje deteta. Stoga je sud države uobičajenog boravišta deteta najpogodniji da odlučuje o zaštiti deteta u okviru njegove porodice (pravo na staranje, pravo na viđanje deteta, produženja roditeljskog prava) ili u odnosu na tu porodicu (nadzor nad vršenjem roditeljskog prava).

Kriterijumi za utvrđivanje uobičajenog boravišta maloletne dece variraju zavisno od uzrasta deteta. Osnovni bi bili: a) stepen integrisanosti u društvenu i porodičnu sredinu, b) trajanje i redovnost boravka, v) uslovi i razlozi za ostanak u određenoj državi, g) preseljenje porodice, d) državljanstvo deteta, đ) mesto i uslovi pohađanja škole, e) poznavanje jezika konkretne države i ž) porodične i društvene veze deteta u konkretnoj državi (u tom smislu se izjasnio i Evropski sud pravde u odluci C-523/07 A donetoj za potrebe primene Brisel II bis Uredbe). Kada je u pitanju maloletno dete, uzima se u obzir uobičajeno boravište roditelja i njegove namere da se sa detetom nastani u datoj zemlji, što nije presudno ako je dete integrisano u određenoj porodičnoj i društvenoj sredini ili ako je pravo roditelja da odlučuje o mestu boravka deteta ograničeno pravom drugog roditelja ili odlukom nadležnog suda. Uobičajenim boravištem deteta smatra se mesto gde se nalazi centar života deteta. Gde je taj centar, utvrđuje se procenom uticaja svih okolnosti, polazeći od dva fundamentalna principa porodičnog ili međunarodnog privatnog prava: principa najboljeg interesa deteta i principa najbliže veze i određene slobode suda kod procene određivanja gde se to mesto konkretno nalazi. Porodična sredina procenjuje se na osnovu integrisanosti u društvenu i porodičnu sredinu roditelja.

Primenom konvencijskih normi na ovaj slučaj i navedenih kriterijuma dolazi se do zaključka o nenadležnosti domaćeg suda da odlučuje o izmeni prethodne sudske odluke o vršenju roditeljskog prava, prebivalištu maloletne dece stranaka i održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne žive (što je predmet tužbenog i protivtužbenog zahteva) i lišenju roditeljskog prava, osim u pogledu njihovog izdržavanja (na koje se ne primenjuje Konvencija).

I po oceni Vrhovnog suda, postojala je nadležnost suda Republike Srbije za odlučivanje o zaštiti ličnosti maloletne dece stranaka u skladu sa članom 5. stav 1. Konvencije za postupanje po tužbi (podneta 18.11.2022. godine) i protivtužbi (podneta 09.06.2023. godine) za izmenu prethodne sudske odluke o vršenju roditeljskog prava u određivanju prebivališta dece i uređenju ličnih odnosa (presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1070/20 od 17.02.2022. godine, pravnosnažna 15.06.2022. godine), kao zemlje u kojoj su deca imala ne samo prebivalište, nego i uobičajeno boravište od svog rođenja, bez obzira što su se u to vreme nalazila duže od godinu dana u ... (od ...2021. godine). Ovo stoga što je u toku bio postupak po zahtevu oca za vraćanje maloletne dece u Republiku Srbiju po odredbama Haške Konvencije zbog njihovog nezakonitog odvođenja od strane majke u ... (izuzetak predviđen članom 7. Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece).

Međutim, nadležnost domaćeg suda za preduzimanje bilo kakvih radnji u pogledu zaštite prava ličnosti maloletne dece stranaka (osim u pogledu izmene prethodno donete odluke o izdržavanju, u pogledu čega postoji pravnosnažna sudska odluka - presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1070/20 od 17.02.2022. godine), prestala je nakon donošenja rešenja Višeg Pokrajinskog suda u Karlsrueu od 26.06.2023. godine o trajnoj obustavi izvršenje rešenja Osnovnog Pokrajinskog suda u Karlsrueu od 29.09.2022. godine kojim je bilo naloženo vraćanje maloletne dece stranaka u Republiku Srbiju. Naime, u vreme donošenja odluke Višeg Pokrajinskog suda u Karlsrueu 26.06.2023. godine maloletna deca sa majkom su se nalazila u ... neprekidno od ....2021. godine, dakle duže od 18 meseci.

Kod iznetog, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da su maloletna deca stranaka tokom tog perioda stekla uobičajeno boravšte u ..., bez obzira na uočene poteškoće u njihovom razvoju (psihičke tegobe kod maloletne ćerke stranaka, probleme sa savladavanjem jezika kod maloletnih sinova stranaka). U vreme odvođenja u ... od strane majke (...2021. godine) deca su bila niskog kalendarskog uzrasta kada su prirodno upućenija na majku (kćerka navršenih ... godina života, a sinovi manje od ... meseci). U tom uzrastu centar životnih aktivnosti dece,odnosno porodični dom dece je po pravilu je u okruženju koje im je poznato, a to su ovde majka i domaćinstvo u kojem ona živi (uključujući i dedu i babu po majci). Pored toga, deca su u međuvremenu uključena u obrazovne školske i predškolske ustanove zemlje u kojoj žive, kao i zdravstvene ustanove (što je od posebnog značaja za kćerku koja je imala pokušaj suicida), u postupku su usvajanja nemačkog jezika, te u takvoj situaciji, bez obzira što je proces prilagođavanja i dalje u toku, pokazuju visok stepen integrisanosti sa porodičnim i socijalnim okruženjem unutar zemlje u kojoj žive aktuelno više godina. I najzad, nemači centar za socijalni rad je upoznat sa ličnim i porodičnim prilikama dece, te je u situaciji i da oceni njihov najbolji interes.

Ovo su razlozi koji opredeljuju i Vrhovni sud da zaključi da je uobičajeno boravište maloletne dece stranaka u ..., zbog čega domaći sud nije nadležan da odlučuje o zaštiti njihovih prava..

Ostalim revizijskim navodima ponavljaju se svi oni navodi koji su bili predmet razmatranja od strane drugostepenog suda u žalbi i koji ne mogu dovesti do drugačije odluke, odnosno nema mesta primeni izuzetaka iz članova 9. i 10. stav 2., niti člana 15. predmetne Konvencije. Korekcija pretpostavke da je u najboljem interesu deteta da se o njegovoj zaštiti odlučuje u državi uobičajenog boravišta izvršena je ustanovama ustupanja nadležnosti (članovi 8. i 9. Kovnencije) i proširenja nadležnosti povodom brakorazvodnog postupka ili postupka za rastavu braka roditelja deteta (član 10. Konvencije), što ovde nije slučaj. Osim toga, tuženom-protivtužiocu se pobijanom odlukom ne uskraćuje ostvarivanje zaštite roditeljskog prava, s obzirom da mu nije onemogućeno učešće u postupku pred inostranim sudom u kome će se odlučivati o izmeni sudske odluke o vršenju roditeljskog prava.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković