U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Agroindustrijsko komercijalna banka AIK Banka AD Beograd, MB 06876366, čiji su punomoćnici Miloš Milošević i dr. advokati u ..., protiv tužene Stečajne mase Preduzeća za puteve Beograd AD Beograd – u stečaju, MB 27005861, čiji je punomoćnik Mihajlo Srdić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti, vrednost predmeta spora 5.474.029.936,12 dinara, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 1057/18 od 28.12.2022. godine, u sednici veća održanoj 25.09.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

Revizija tužioca se DELIMIČNO USVAJA, UKIDA se presuda Privrednog apelacionog suda 12Pž 1057/18 od 28.12.2022. godine u odbijajućem delu za tužbeni zahtev za iznos od 281.578.812,63 dinara sa zakonskom zateznom kamatom u stavu IV izreke i u delu odluke o troškovima postupka u stavu V izreke, i u tom delu se predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 3P 901/15 dana 22.10.2015. godine, kojom je u stavu I usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog Preduzeće za puteve AD Beograd da tužiocu plati iznos od 369.524.111,09 dinara, 840.057.696,19 dinara, 764.147.145,69 dinara, 94.803.138,73 dinara, 94.531.721,19 dinara, 80.960.044,68 dinara, 298.626264,86 dinara, 192.719.671,71 dinar, 549.595.348,15 dinara, 163.248.187,53 dinara, 213.316.198,12 dinara, 276.178.882,72 dinara, 314.481.375,31 dinara, 261.469.206,78 dinara i 135.633,05 dinara, sa kamatom po Zakonu na određene iznose od 02.08.2013. godine do isplate, po ugovorima navedenim u tom stavu izreke, te u stavu II izreke obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 1.436.100,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je presudom 12 Pž 1057/18 od 28.12.2022. godine u I stavu izreke ukinuo navedenu prvostepenu presudu, u II stavu izreke odbacio tužbu u delu za tužbeni zahtev za isplatu potraživanog iznosa iz stava III i za zakonsku zateznu kamatu od 03.12.2015. godine, u stavu III delimično usvojio tužbeni zahtev i utvrdio potraživanje tužioca prema tuženom Stečajna masa Preduzeća za puteve AD Beograd u stečaju u iznosu od 2.514.732.509,85 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.08.2013. godine do 03.12.2015. godine i iznos od 979.418.570,42 dinara, u stavu IV izreke odbio tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi njegovo potraživanje prema tuženom u iznosu od 974.544.547,52 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i za zakonsku zateznu kamatu na iznos od 979.418.570,42 dinara i u stavu V izreke obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 498.485,75 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju kojom presudu pobija u stavu IV izreke u delu u kojem je odbijen tužbeni zahtev tužioca za iznos od 281.578.812,63 dinara, i u stavu V izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka koja je učinjena pred drugostepenim sudom, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/2011…10/2023-dr. zakon) i zaključio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju i razlozima pobijane presude, tužilac je sa tuženim zaključio ugovore o kreditu broj ...-... od 23.06.2010. godine, broj ...-... od 05.07.2010. godine, broj ...-... od 05.07.2010. godine, broj ...-... od 03.04.2009. godine i broj .../...od 12.03.2010. godine po kojima je tuženom odobrio kredite u u kupnom iznosu od 2.239.342.111,46 dinara i 2.000.000,00 evra, po kojim tužbenim zahtevom traži isplatu preostalog potraživanja od 2.104.220.712,84 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.08.2013. godine do isplate. Tužilac, Preduzeće za puteve Kragujevac AD Kragujevac kao komitent i tuženi kao trasant i zalogodavac su zaključili Ugovor o eskontu menica broj ... od 19.05.2010. godine, kojim se tužilac saglasio da eskontuje – kupi menična potraživanja komitenta iz eskontovanih menica tuženog, u ukupnom iznosu od 88.550.000,00 dinara, po kom osnovu tužbenim zahtevom traži isplatu 94.803.138,73 dinara na dan 01.08.2012. godine. Ugovorima o jemstvu broj .../... od 30.09.2010. godine, broj .../... od 30.09.2010. godine i broj .../... od 06.09.2010. godine, tuženi se obavezao tužiocu da kao jemac-platac ispuni sve punovažne i dospele obaveze dužnika, trećih lica iz ugovora o kreditu, za celu obavezu u ukupnom iznosu od 378.200.000,00 dinara. Tužilac tužbenim zahtevom po tom osnovu potražuje iznos od 654.494.124,10 dinara na ime glavnog duga i kamata za docnju, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.08.2013. godine do isplate. Ugovorima o pristupanju dugu, broj .../... od 28.12.2009. godine, broj .../... od 21.05.2010. godine, broj .../... od 09.09.2010. godine, broj .../... od 21.05.2010. godine, broj .../... od 16.03.2010. godine i broj ...-.../... od 01.04.2010. godine tuženi je pristupio dugu navedenih dužnika i obavezao se da tužiocu kao solidarni dužnik ispuni potraživanja iz ugovora o kreditu prema navedenim pravnim licima, u ukupnom iznosu od 950.000.000,00 dinara i 2.000.050,00 evra. Po tim ugovorima tužilac tužbom potražuje ukupan iznos od 1.615.176.644,13 dinara. Drugostepeni sud je iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko finansijske struke utvrdio da tuženi duguje tužiocu po ugovorima o kreditima iznose na ime glavnice, na ime ugovorene kamate i naknada i na ime zatezne kamate od dospeća do 01.08.2013. godine, da tuženi duguje tužiocu po ugovoru o eskontu menica iznos glavnog duga i iznos obračunate zatezne kamate od dospeća do 01.08.2013 godine, po ugovorima o jemstvu duguje tužiocu utvrđene iznose na ime glavnog duga, ugovorene kamate i obračunate zatezne kamate od dospeća do 01.08.2013. godine, po ugovorima o pristupanju dugu duguje mu utvrđene iznose glavnice, ugovorene kamate i obračunate zatezne kamate za period od dospeća do 01.08.2013. godine. Nije bilo moguće utvrditi visinu duga po Ugovoru o kreditu broj ...-... od 03.04.2009. godine i po Ugovoru o pristupanju dugu broj .../... od 21.05.2010. godine, dok je tuženi u preplati po Ugovoru o pristupanju dugu broj ...-.../... od 01.04.2010. godine. Konačno opredeljenim tužbenim zahtevom tužilac je tražio iznos od 4.468.695.627,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.08.2013. godine do isplate. Nad tuženim je otvoren postupak stečaja u toku postupka po žalbi protiv prvostepene presude. Tužilac je prijavio potraživanje u stečajnom postupku i isto mu je osporeno od strane stečajnog upravnika, te je upućen da nastavi parnični postupak. Drugostepeni sud je ocenio da ugovori na kojima tužilac zasniva potraživanje nisu ništavi. Utvrđujući visinu preostalog, nenamirenog duga tuženog po predmetnim ugovorima, drugostepeni sud je cenio primedbe tužioca na nalaz i mišljenje veštaka. Zaključak je drugostepenog suda da tužilac nema pravo na zakonske zatezne kamate na iznose obračunate zatezne kamate i da nije dokazao pripadajući iznos zakonskih zateznih kamata kada su bile više od ugovorene kamate.

Tužilac revizijom pobija odluku o odbijanju tužbenog zahteva, sa razloga bitne povrede odredaba parničnog postupka pogrešnom ocenom izvedenih dokaza i pogrešnim stavljanjem tereta dokazivanja na tužioca, zbog čega je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno.

Prema razlozima drugostepene presude, tužilac je izneo primedbu na nalaz veštaka da je neosnovano umanjeno potraživanje tužioca, zbog propusta veštaka da konstatuje činjenicu da je uplata u iznosu od 1.426.594,63 evra stornirana. Veštak se izjasnio na primedbu tako, da je veštaku naknadno dostavljen nalog br. ... od 01.07.2011. godine i usaglašeno stanje potraživanja i obaveza od 30.06.2011. godine prema kojima je navedena uplata stornirana, i obrazloženje tužioca da je navedeni iznos tuženi priznao kao svoju obavezu u UPPR-u koji je pravnosnažno usvojen. I sud je iz nalaza i mišljenja veštaka utvrdio da je evidentirana uplata koja je potom stornirana. Međutim, drugostepeni sud je smatrao da je tužilac trebalo da dokaže, primenom odredbe člana 231. stav 2. Zakona o parničnom postupku da je nakon storniranja uplate ponovo evidentirao uplatu koja je proknjižena.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja ocenom nalaza i mišljenja veštaka, drugostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za iznos od 974.544.547,52 dinara sa potraživanom zateznom kamatom, i za zakonsku zateznu kamatu na iznos od 979.418.570,42 dinara (koliko iznosi obračunata zakonska zatezna kamata do dana podnošenja tužbe).

Vrhovni sud zaključuje da je revizija kojom tužilac pobija pravilnost odluke o odbijanju tužbenog zahtev za iznos od 281.571.812,63 dinara i zakonske zatezne kamate na taj iznos, osnovana.

Prema navodima revizije i stanju u spisima predmeta, veštak je u izjašnjenju od 13.12.2022. godine naveo da je uplata od 1.426.594,63 evra najpre evidentirana kroz poslovne knjige tužioca 21.12.2010. godine, a zatim stornirana 01.07.2011. godine sa naznakom dostavljenog naloga ..., a drugostepeni sud to izjašnjenje veštaka i značaj storniranja uplate nije cenio. Zaključak drugostepenog suda, da je tužilac propustio da dokaže da je nakon storniranja uplate ponovo evidentirao uplatu koja je proknjižena, ne odgovara navedenom izjašnjenju veštaka.

Proizilazi da drugostepeni sud nije raspravio okolnosti o storniranju uplate, koje storniranje proizilazi i iz nalaza veštaka koji je sud prihvatio, i da se sa utvrđenim storniranjem uplate ne može dovesti u vezu zaključak da je tužilac trebalo da dokaže da je nakon storiranja uplate ponovo evidentirao uplatu koja je proknjižena. Iz utvrđenih činjenica ni ne proizilazi da je tužilac ponovo, nakon storniranja, proknjižio istu uplatu. Stoga jesu neraspravljene činjenice o tome da li je tuženi uplatom od 1.426.594,63 evra koja je stornirana umanjio dugovanje prema tužiocu po predmetnim osnovima, od čega dalje zavisi visina osnovanog potraživanja po tužbenom zahtevu.

Zbog toga je, primenom odredbe člana 415. i člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku ukinuta drugostepena presuda u pobijanom delu za glavni dug i zakonske zatezne kamate na taj iznos glavnog duga, i predmet je u tom delu vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Posledično, ukinuta je i odluka o troškovima postupka koja zavisi od konačnog ishoda spora, po odredbi člana 165. stav 3. i 4. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković