U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme kod tužene 1996. godine po više osnova. Na osnovu sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme na period od godinu dana, tužilja je kao profesor razredne nastave - VII stepen stručne spreme, u periodu od avgusta 2013. godine do avgusta 2018. godine obavljala poslove radnog mesta nastavnika defektologa, a zatim do avgusta 2021. godine poslove nastavnika predmetne nastave sa odeljenskim starešinstvom u posebnim uslovima rada (nastavnik srpskog jezika i građanskog odeljenja), poslove nastavnika defektologa u posebnim uslovima rada (nastavnik srpskog jezika i istorije) i poslove nastavnika defektologa u posebnim uslovima rada (nastavnik srpskog jezika i matematike). Na osnovu ugovora o radu ...-...- .../... od 01.09.2022. godine tužilja je obavljala poslove radnog mesta defektologa nastavnika sa odeljenskim starešinstvom u posebnim uslovima rada (nastavnika Engleskog jezika, istorije, muzičke kulture i građanskog vaspitanja), s obzirom na to da je tužena škola za učenike sa smetnjama i invaliditetom, pa svi zaposleni kod tužene imaju dodatak „u posebnim uslovima“ koji je uzrokovan time što se sa đacima obavlja nastava po individualnom obrazovnom planu IOP-2. Tužilja kod tužene nikad nije radila kao profesor razredne nastave (učiteljica) u razrednoj nastavi od prvog do četvrtog razreda, već je radila sa višim razredima od petog do osmog razreda. Tužilja je i sada zaposlena kod tužene na određeno vreme sa punim radnim vremenom, na poslovima defektologa - nastavnika sa odeljenskim starešinstvom. U radu tužilje kod tužene nije bilo prekida, što znači da je kod tužene bila u radnom odnosu duže od 24 meseca. Tužilja je 2023. godine, prvi put učestvovala na konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme kod tužene, na radno mesto nastavnika razredne nastave (učiteljica), a po tom konkursu je drugo lice zasnovalo radni odnos na nedoređeno vreme na navedenom radnom mestu. Školska uprava u ... odlučuje o tome kada će biti raspisan konkurs i za koje radno mesto kod tužene.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje.

Tužilja je u radnom odnosu kod tužene škole koja je ustanova obrazovanja i vaspitanja u kom smislu se na položaj i prava zaposlenih kod tužene primarno primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dok se u pogledu pitanja koja tim posebnim zakonom nisu regulisana supsidijerno primenjuje Zakon o radu kao matični zakon u oblasti rada (član 2. stav 2. Zakona o radu). Takođe, u pogledu uslova i načina zasnivanja radnog odnosa, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja se odnosi na sve kategorije zaposlenih lica dakle ne samo na lica koja neposredno obavljaju vaspitno-obrazovni rad, već i na lica koja obavljaju i druge pomoćne poslove u ustanovi (član 1. stav 2. i član 14. stav 1, 2. i 7).

Odredbom člana 155. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 6/2020, 129/2021, 92/2023, i 19/2025), propisano je da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana; 2) radi obavljanja poslova pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta, dok je stavom 3. istog člana propisano da izuzetno, ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana; 2) do izbora kandidata – kada se na konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 3) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 4) radi izvođenja verske nastave, dok je stavom 10. istog člana propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Suprotno navodima revizije, pravilno je shvatanje nižestepenih sudova da je navedena odredba prinudnog karaktera, da se odnosi na svaki ugovor o radu na određeno vreme bez obzira da li je zaključen po konkursu ili bez konkursa i pod kojim uslovima, kao i da se ista odredba odnosi na tužilju koja je sukcesivno u periodu dužem od 24 meseca zaključivala ugovor o radu na određeno vreme sa tuženom radi obavljanja poslova vaspitno-obrazovnog rada.

Takođe, imajući u vidu da odredba člana 155. stav 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja isključuje mogućnost prerastanja radnog odnosa iz određenog u neodređeno vreme i da takvom svojom sadržinom sprečava primenu opšteg propisa člana 37. stav 6. Zakona o radu, pravilna je ocena drugostepenog suda da je neosnovan zahtev za utvrđenje da je preobražajem radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tužene počev od 01.09.2022. godine.

Sledom navedenog, nisu osnovani revizijski navodi da je radni odnos tužilje prerastao iz radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme po Zakonu o radu, jer zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja reguliše poseban zakon - Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a ne Zakon o radu. Zbog toga se na ovaj slučaj primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao lex specialis. Po ovom zakonu saglasno članu 155. stav 10. radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

S obzirom na to da je posebnim zakonom (posebna pravila isključuju opšta) propisano da radni odnos koji je zasnovan na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, pravilno je takav zahtev odbijen.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta na osnovu člana 153. stav 1, 154. i 162. ZPP.

Kako se ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijene presude Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ivana Rađenović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković