Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3121/2024
09.10.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Popović, advokat iz ..., protiv tužene BB PR samostalna ugostiteljska radnja restoran „...“ iz ..., čiji je punomoćnik Ivona Stanković Miljković, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1036/24 od 19.06.2024. godine, u sednici održanoj 09.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1036/24 od 19.06.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1036/24 od 19.06.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3946/2013 od 27.09.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 06.10.2016. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilac u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu ... u neprekidnom trajanju počev od 22.10.2008. godine do 25.08.2013. godine za koje vreme je ostvario pravo na osnovnu zaradu u neto iznosu od 28.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za tužioca uplati RF PIO Novi Beograd dugovane iznose na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period trajanja radnog odnosa kod tužene u neprekidnom trajanju počev od 22.10.2008. godine do 25.08.2013. godine na iznos osnovice od 28.000,00 dinara koji iznos predstavlja neto zaradu koju tužilac je ostvario na radu kod tužene, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da na ime doprinosa za zdravstveo osnjiguranje tužioca uplati Filijali RF za zdravstveno osiguranje Novi Beograd dugovane iznose na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje za period trajanja radnog odnosa tužioca kod tužene u neprekidnom trajanju počev od 22.09.2008. godine do 25.08.2013. godine na iznos osnovice od 28.000,00 dinara, a koji iznos predstavlja neto zaradu koju je tužilac ostvario na radu kod tužene. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da na ime doprinosa za slučaj nezaposlenosti tužioca uplati Filijali NSZ Novi Beograd dugovane iznose na ime doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti za period trajanja radnog odnosa tužioca kod tužene u neprekidnom trajanju od 22.10.2008. godine do 25.08.2013. godine na iznos osnovice od 28.000,00 dinara koji predstavlja neto zaradu koju je tužilac ostvario na radu kod tužene. Stavom šestim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu po osnovu neosnovanog obogaćenja isplati 139.724,70 dinara. Stavom sedmim izreke, odbijen je tužbeni zatev da se obaveže tužena da tužicu preko iznosa dosuđenih stavom šestim izreke na ime neosnovanog obogaćenja isplati još iznos od 101.000,00 dinara, odnosno razliku između ukupno traženog iznosa od 240.724,70 dinara do iznosa od 139.724,70 dinara, kao neosnovan. Stavom osimim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu po osnovu neosnovanog obogaćenja na iznose i sa datumima od dospelosti bliže označenim u tom stavu izreke kao neosnovan. Stavom devetim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 316.344,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1036/24 od 19.06.2024. godine, stavom prvim izreke ukinuta je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3946/2013 od 27.09.2023. godine u stavu drugom izreke i tužba tužioca u delu u kome je postavio tužbeni zahtev da se utvrdi da je bio u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu ... počev od 22.10.2008. godine do 25.08.2013. godine, za koje vreme je ostvario pravo na osnovnu zaradu u neto iznosu od 28.000,00 dinara, odbačena je kao neblagovremena. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3946/2013 od 27.09.2023. godine u stavu prvom, četvrtom, petom i šestom izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu devetom izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3946/2013 od 27.09.2023. godine tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 318.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate dok je u preostalom delu zahtev tužioca odbijen. Stavom četvrtim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stava drugog i trećeg izreke, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je obaveza tužene da za tužioca uplati nadležnim fondovima pripadajuće doprinose za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, u smislu člana 30. i 32. Zakona o radu, na osnovu primene pravne fikcije o postojanju radnog odnosa, s obzirom da je tužilac obavljao faktički rad kod tužene bez ugovora o radu u periodu od 22.10.2008. godine do septembra 2012. godine, zbog čega je tužena u obavezi, na osnovu odredbe člana 51. st. 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje da usplati tražene doprinose, i isplata iznosa koji je tužilac na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje uplaćivao za svoj račun, za period od 22.10.2008. godine do septembra 2012. godine, na ime sticanja bez osnova, na osnovu člana 210. Zakona o obligacionim odnosima. Pobijana presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev zasnovana je na odredbama članova 30. i 32. Zakona o radu i 51. st. 1. i 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu. Tužena u reviziji ukazuje da se fikcija postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme morala prema izvedenim dokazima utvrditi i obrazložiti, što ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje koje nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Takođe ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije razlog za izjavljivanje ni redovne ni posebne revizije u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Kako ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava ni ujednačavanja sudske prakse, to je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima revizija nije dozvoljena osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP. Tom odredbom zakona propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa podneta je 07.10.2013. godine, a vrednost predmeta spora je 240.724,70 dinara.