U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. u vezi člana 374. stav 1. ZPP, jer je drugostepeni sud ocenio sve bitne navode žalbe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su roditelji sada pok. VV koji je preminuo ..2014. godine (dok je bio na radu u Belorusiji). Njihov sin je bio osiguran kod ovde tuženog „Wiener stadtische osiguranje“ a.d.o. Beograd od strane svog poslodavca „Systec Eng“ DOO po osnovu osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja (uključujući i smrt), po polisi br. ... od 29.12.2011. godine (sa trajanjem osiguranja od 01.01.2012. godine do 01.01.2017. godine). Ugovorena naknada iznosila je: za slučaj invaliditeta 100% 20.773.240,00 dinara, a za slučaj smrti usled nezgode 10.386.620,00 dinara (koliko tužioci traže tužbenim zahtevom). Sastavni deo ugovora o osiguranju su Opšti uslovi za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) i Dopunski uslovi za osiguranje radnika od posledica nesrećnog slučaja (nezgode). Nakon smrti osiguranog lica VV korisnici naknade iz osiguranja iz polise su ovde tužioci kao njegovi naslednici –po osnovu rešenja o nasleđivanju Osnovnog suda u Brusu - Sudska jedinica Aleksandrovac O 4515 od 17.03.2016. godine. Prema stranačkom iskazu tužioca AA, nakon smrti sina, odlazio je sa policijom u stan u kome je on pronađen mrtav.

Prema izveštaju eksperta Državnog komiteta za sudske ekspertize Republike Belorusije - Uprava za Gomeljsku oblast- Žlobinsko međurejonsko odeljenje od 13.01.2015. godine (nakon obavljene sudsko-medicinske autopsije leša sina tužilaca u periodu od 24.12.2014. godine do 13.01.2015. godine) i zaključku eksperta Odeljenja sudsko hemijskih ekspertiza (nakon sudskomedicinske fizičko-hemijske ekspertize krvi i urina) od 06.01.2025. godine, smrt je nastupila ...2014. godine usled mehaničke asfiksije kao posledica pritisnutosti organa vrata omčom pri vešanju. Uočene povrede na vratu, prednjem trbušnom zidu i gornjim ekstremitetima u vidu rezova (nastalih usled dejstva nekog reznog predmeta ili više predmeta) i ogrebotina (načinjenih oštrom ivicom tvrdog predmeta) koje odgovaraju vremenu nastanka (manje od 24 časa pre nastupanja smrti) nisu u direktno uzročno-posledičnoj vezi sa nastupanjem smrti. U krvi i urinu nije nađen etil-alkohol.

Dana 13.04.2016. godine, tužioci su se obratili tuženom zahtevom za isplatu naknade iz osiguranja tvrdeći da se dogodio osigurani slučaj - smrt njihovog sina usled nesrećnog slučaja – nezgode dana ...2014. godine u Belorusiji (s pozivom na izveštaj s autopsije njihovog sina). Dana 26.07.2016. godine, tuženi se izjasnio da nije u mogućnosti da utvrdi pravni osnov za isplatu naknade iz osiguranja, s obzirom na to da u okviru tražene dokumentacije i dalje od tužilaca nije dobijen izveštaj nadležne institucije kojim se jasno precizira da je smrt njihovog sina kvalifikovana kao ubistvo ili samoubistvo, od koje kvalifikacije direktno zavisi pravo tužilaca na naknadu iz osiguranja. Dana 07.10.2017. godine, tužioci su se ponovo obratili tuženom zahtevom za isplatu ugovorene naknade iz polise osiguranja tako što su uz zahtev, pored ranije dostavljenog zaključka ekspertize iz Belorusije, dostavili i reobdukcioni zapisnik VMA - Odeljenja za sudsku medicinu od 12.03.2015. godine.

Prema mišljenju sudskog veštaka za oblast sudske medicine dr Ivice Milosavljevića od 12.03.2015. godine (koji je radio reobdukciju tela sina tužilaca), njegova smrt je nasilna, a nastupila je usled vešanja. Veštak je izrazio određene sumnje u pogledu porekla smrti (ubistvo ili samoubistvo), s mogućnošću da su u nastanku smrti učestvovala i druga lica, s pozivanjem na neke delove obdukcionog nalaza. To se odnosi na veliki broj sekotina na obe ruke i obe strane vrata, pa i na trbušnom zidu (ustanovljenih tokom obdukcije), koje po mišljenju veštaka kada su na jednoj strani tela, suprotnoj od ruke kojom se žrtva služi, uobičajeno ukazuje na prethodne pokušaje koji prethode činu samoubistva u ovom slučaju i izazivaju opravdanu sumnju tim pre što sekotine na desnoj podlaktici imaju i dva pravca pružanja. S druge strane, sumnjiva okolnost je i to da na levoj podlaktici postoje dva injekciona uboda (ustanovljena tokom reobdukcije) očigledno sveža, koja navode na sumnju na upotrebu nekog kratkotrajnog narkotičkog sredstva. Na obdukciji, obducenti su hemijsko-toksikološki analizirali samo alkoholisanost pokojnika koja nije dokazana, dok analiza na zloupotrebu narkotičkih i opojnih sredstava nije izvršena, a na reobdukciji naknadna hemijsko-toksikološka analiza nije bila moguća. Saslušan pred prvostepenim sudom, sudski veštak je naveo da nije sporno da je smrt sina tužilaca nastupila vešanjem, ali da se s obzirom na celokupni nalaz (rane i posekotine, dva injekciona uboda, odsustvo toksikološke analize i dr.) ne može ni na koji način tvrditi da je smrt pokojnog samoubilačkog porekla, već ima više dokaza koji ukazuju da su učestvovale i druge osobe.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev s pozivom na član 9. tačka 1. Zakona o osiguranju, član 380. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) i članove 3., 11. i 23. Opštih uslova za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode). Ovo stoga što tužioci izvedenim dokazima nisu dokazali da je nastupio osigurani slučaj (smrt usled nezgode) što na strani tuženog stvorilo obavezu da im kao naslednicima osiguranog lica isplati ugovorenu naknadu iz osiguranja zaposlenog od posledica nesrećnog slučaja kao vida neživotnog osiguranja. Tužioci nisu dokazali tvrdnju da je uzrok smrti njihovog sina ubistvo, odnosno da su u činu smrti učestvovala i druga lica, imajući u vidu da se nisu obraćali državnim organima radi pokretanja krivičnog ili nekog drugog postupka, a utvrđeno činjenično stanje upućuje na zaključak da je njihov sin dana ..2014. godine izvršio samoubistvo. Pored toga, potraživanje tužilaca je zastarelo, jer je tužba podneta 18.11.2019. godine po proteku roka od tri godine iz člana 380. stav 1. ZOO koji je počeo da teče od saznanja za smrt sina.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužilaca i potvrdio prvostepenu presudu, smatrajući da je potraživanje tužilaca zastarelo. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je bila da u konkretnom slučaju nema mesta primeni objektivnog roka od pet godina iz člana 380. stav 2. ZOO, jer su tužioci saznanje o uzroku smrti njihovog sina imali u vreme obraćanja tuženom zahtevom 13.04.2016. godine (u okviru subjektivnog roka iz člana 380. stav 1. ovog zakona), a da nema mesta primeni roka iz člana 919. stav 2. ZOO, s obzirom da se odnosi na dospelost obaveze osiguravača.

Neosnovano se revizijom tužilaca pobija drugostepena presuda zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Zakonom o osiguranju („Službeni glasnik RS“, br.55/04...116/13), koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora o osiguranju i smrti sina tužilaca, članom 10. tačka 1.-19. propisane su vrste neživotnih osiguranja (odnosno čanom 9. Zakona o osiguranju važećeg u vreme podnošenja tužbe) među kojima pod tačkom 1. osiguranje od posledica nezgode, uključujući i osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja (koje pokriva: 1. isplatu ugovorenih osiguranih suma, dela osiguranih suma, odnosno naknadu ugovorenih troškova i 2. isplatu zbog posledica povrede ili oštećenja zdravlja ili zbog smrti putnika).

Zakonom o obligacionim odnosima (ZOO), članom 380. stav 1. propisano je da potraživanja ugovarača osiguranja, odnosno trećeg lica iz ugovora o osiguranju života zastarevaju za pet, a iz ostalih ugovora o osiguranju za tri godine, računajući od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraživanje nastalo. Ako zainteresovano lice dokaže da do dana određenog u prethodnom stavu nije znalo da se osigurani slučaj dogodio, zastarevanje počinje od dana kad je za to saznalo, s tim da u svakom slučaju potraživanje zastareva kod osiguranja života za deset, a kod ostalih za pet godina od dana određenog u prethodnom stavu (stav 2.)

Članom 897. ZOO, propisano je da se ugovorom o osiguranju obavezuje se ugovarač osiguranja da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje (osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugog. Kad se dogodi osigurani slučaj, osiguravač je dužan isplatiti naknadu ili svotu određenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne može biti duži od četrnaest dana, računajući od kada je osiguravač dobio obaveštenje da se osigurani slučaj dogodio (član 919. stav 1.); ako je za utvrđivanje postojanja osiguravačeve obaveze ili njenog iznosa potrebno izvesno vreme, ovaj rok počinje teći od dana kada je utvrđeno postojanje njegove obaveze i njen iznos (stav 2. ovog člana). Osiguranje života može se odnositi na život ugovarača osiguranja, a može se odnositi i na život nekog trećeg (član 946. stav 1.); Isto važi i za osiguranje od nesrećnog slučaja (stva 2. ovog člana). Osiguravač se oslobađa obaveze iz ugovora o osiguranju od nesrećnog slučaja ako je osiguranik namerno prouzrokovao nesrećni slučaj (član 951.). Ugovorom o osiguranju za slučaj smrti ili od nesrećnog slučaja mogu biti isključeni iz osiguranja i drugi rizici (član 953.).

Opštim uslovima za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) tuženog od 15.10.2008. godine, regulisana su prava i obaveze između ugovarača osiguranja i osiguravača po ugovorenim oblicima osiguranja i to za slučaj smrti, usled nesrećnog slučaja, za slučaj trajnog invaliditeta usled nesrećnog slučaja, za slučaj prolazne nesposobnosti za rad usled nesrećnog slučaja i za slučaj narušavanja zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć usled nesrećnog slučaja (član 3.). Nesrećnim slučajem u smislu ovih uslova smatra se svaki iznenadni i od volje osiguranika nezavisni događaj koji, delujući spolja i naglo na telo osiguranika, ima za posledicu njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznu nespobnost za rad ili narušenje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć (član 6. stav 1.). Isključene su sve obaveze osiguravača ako je nesrećni slučaj nastao usled pokušaja ili izvršenja samoubistva osiguranika iz bilo kakvog razloga (član 11. stav 1. tačka 6.) i usled dokazane uzročne veze delovanja narkotičkih sredstava ili alkoholisanog stanja osiguranika. Korisnik osiguranja za slučaj smrti osiguranika određen je u polisi oosiguranja (član 17. stav 1.); ako u polisi nije drugačije određeno korisnicima osiguranja za slučaj osiguranikove smrti smatraju se lica navedena u tačkama 1.-4. stav 2. istog člana. Potraživanje iz ugovora osiguranja od posledica nesrećnog slučaja zastarevaju u rokovima predviđenim Zakonom o obligacionim odnosima (član 23.).

I po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za isplatu traženog novčanog iznosa, jer tužioci kao korisnici osiguranja (član 17. stav 2. tačka 3. Opštih uslova), na kojima je bio teret dokazivanja (član 231. ZPP), nisu dokazali da je nastupio osigurani slučaj koji je bio predmet polise osiguranja u smislu člana 897. ZOO i članova 6. stav 1. Opštih uslova za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) koji su sastavni deo ugovora o osiguranju, odnosno nisu dokazali da je smrt njihovog sina posledica nesrećnog slučaja.

U konkretnom slučaju, radi se o tzv. neživotnom osiguranju (osiguranje od posledica nesrećnog slučaja odnosno nezgode) iz člana 10. tačka 1. Zakona o osiguranju („Službeni glasnik RS“, br.55/04 ... 116/13), koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora o osiguranju i smrti sina tužilaca. Za nastupanje obaveze ugovarača da isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu, korisnik osiguranja mora da dokaže da je nastupio događaj koji predstavlja osigurani slučaj (član 897. ZOO). Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sin tužilaca (korisnik osiguranja) bio je osiguran kod tuženog kao osiguravača od strane svog poslodavca kao ugovorača osiguranja po osnovu osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja (uključujući i smrt), po polisi od 29.12.2011. godine, sa trajanjem osiguranja od 01.01.2012. godine do 01.01.2017. godine, sa ugovorenom naknadom za slučaj smrti usled nezgode 10.386.620,00 dinara (koliko tužioci traže tužbenim zahtevom). Sastavni deo ugovora o osiguranju su Opšti uslovi za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) i Dopunski uslovi za osiguranje radnika od posledica nesrećnog slučaja (nezgode). Smrt sina tužilaca nastupila je ..2014. godine usled vešanja što je utvrđeno obdukcijom (od strane nadležnih organa Belorusije gde se sin tužilaca nalazio u vreme smrti) i reobdukcijom (obavljenom na VMA u Srbiji od strane nezavisnog sudskog veštaka). Nije bilo dokaza da je, nakon izvršene obdukcije leša sina tužilaca, pred nadležnim organima Belorusije (gde je smrt nastupila) pokrenut predkrivični ili krivični postupak protiv bilo kog lica, što i po stavu Vrhovnog suda upućuje na zaključak da nije bilo sumnje nadležnih organa u pogledu porekla njegove smrti odnosno da je samoubilačkog karaktera.

Suprotno navodima revizije, iako je obdukcijom utvrđeno postojanje i rezova, ogrebotina i sekotina na drugim delovima tela sina tužilaca, a reobdukcijom i postojanje dva injekciona uboda, nije se mogao izvesti pouzdan zaključak o nekom drugom uzroku smrti osim onog na koji su se pozivali obducent i reobducent u svojim nalazima (smrt usled vešanja). Sumnje sudskog veštaka (koji je vršio reobdukciju) u datom mišljenju u pogledu porekla smrti sina tužilaca (ubistvo ili samoubistvo) i ukazivanje na mogućnost da su u činu smrti sina tužilaca učestvovala i druga lica, nisu od uticaja na drugačiju odluku. Ovo stoga što je isti sudski veštak u svom mišljenju (čiji je sastavi deo obdukcioni zapisnik) ukazao na moguće prethodne pokušaje samoubistva kod sina tužilaca navodeći da veliki broj sekotina na obe ruke i obe strane vrata, pa i na trbušnom zidu, koje su na jednoj strani tela, suprotnoj od ruke kojom se žrtva služi, uobičajeno ukazuje na prethodne pokušaje koji prethode činu samoubistva u ovom slučaju. Kod iznetog, docnije isključivanje samoubistva kao porekla smrti (prilikom saslušanja pred prvostepenim sudom) zapravo ukazuje na promenu mišljenja veštaka koja nije potkrepljena novim dokazima u odnosu na one kojima je raspolagao u vreme davanja mišljenja.

Osim toga, neosnovano se revizijom napada pravilnost ocene prigovora zastarelosti potraživanja tužilaca. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, smrt njihovog sina nastupila je ..2014. godine, dok je tužba podneta 18.11.2019. godine. I po oceni Vrhovnog suda, tužba je podneta po proteku subjektivnog roka od tri godine iz člana 380. stav 1. ZOO, koji se kod neživotnog osiguranja računa od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraživanje nastalo. U konkretnom slučaju ovaj rok je počeo da teče 01.01.2015. godine, a istekao je 01.01.2018. godine. Tužioci su saznanje o uzroku smrti svog sina (usled vešanja) stekli u toku trajanja navedenog roka, a najkasnije u vreme obraćanja tuženom sa zahtevom od 13.04.2016. godine za isplatu naknade iz osiguranja. Naime, mišljenje sudskog veštaka - reobducenta od 12.03.2015. godine, potvrdilo je tačnost zaključka obducenta da je smrt nastupila vešanjem (uzrok smrti), dok su sumnje veštaka u pogledu porekla smrti osiguranog lica (ubistvo) ostale samo na nivou sumnje u odsustvu drugih relevantnih dokaza. Stoga je pravilno stanovište drugostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi ni za primenu roka od pet godina iz člana 389. stav 2. ZOO koji kod neživotnog osiguranja teče od dana saznanja da se osigurani slučaj dogodio, a koji se primenjuje samo onda kada zainteresovano lice dokaže da se osigurani slučaj dogodio, što bi ovde bila smrt usled nezgode (u kom slučaju bi subjektivni rok, i kad bi se računao od 13.04.2016. godine, istekao do podnošenja tužbe), koju tvrdnju tužioci nisu dokazali.

Ostalim navodima revizije se napada pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti revizijski razlog (član 407. stav 2. ZPP).

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković