Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 373/2024
18.09.2025. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Tatjane Đurica i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca INDUSTRIJA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA FIT DOO Bečej, MB 08145687, čiji je punomoćnik Miloš Kravić, advokat u ..., protiv tuženog FANTINI SCIANATICO BALKAN DOO Beograd, MB 20264403, čiji je punomoćnik Predrag Janjić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 2Pž 2641/22 od 18.05.2023. godine u sednici održanoj dana 18.09.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 2Pž 2641/22 od 18.05.2023. godine, kao neosnovana.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Subotici 2P 193/2021 od 24.11.2021. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da su ništavi Ugovor o prenosu udela od 18.03.2015. godine, zaključen između tužioca kao prenosioca i TM Opeka tim DOO Subotica - u stečaju, kao sticaoca, kojim ugovorom se prenosi 30% udela privrednog društva FIT FS DOO Beograd, Ugovor o prenosu udela od 08.08.2016. godine, zaključen između TM Opeka tim DOO Subotica - u stečaju kao prenosioca i DK Bačka gradnja DOO Subotica kao sticaoca kojim ugovorom se prenosi 30% udela privrednog društva FIT FS DOO Beograd i Ugovor o prenosu udela od 15.09.2016. godine, zaključen između DK Bačka gradnja DOO Subotica kao prenosioca i tuženog FANTINI SCIANATICO BALKAN DOO Beograd kao sticaoca. Odbijen je i zahtev tužioca da se obavežu tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, i tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 442.890,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2641/22 od 18.05.2023. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Privrednog suda u Subotici.

U uvodu, izreci i obrazloženju prvostepene presude i u uvodu i obrazloženju drugostepene presude učinjena je očigledna greška u pisanju tako što je u nazivu tuženog izostavljeno latinično slovo „A“ pa je tuženi označen pod nazivom FANTINI SCIANTICO BALKAN doo Beograd umesto pravilnog naziva FANTINI SCIANATICO BALKAN doo Beograd. Vrhovni sud je u uvodu i obrazloženju svoje odluke naveo pravilan naziv tuženog, dok se navedena očigledna greška u pisanju u prvostepenoj i drugostepenoj presudi može otkloniti u svako doba, u skladu sa odredbom člana 362. ZPP.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, iz svih zakonom predviđenih razloga.

Ispitujući drugostepenu presudu u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilac u reviziji ne ukazuje određeno na bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa privrednim društvom TM OPEKA TIM DOO Horgoš zaključio Ugovor o prenosu udela dana 18.03.2015. godine, kojim je na to privredno društvo preneo 30% udela u privrednom društvu FIT FS DOO ZA PROIZVODNJU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA Beograd. Prema odredbi ugovora, tužilac je označeni udeo preneo uz naknadu, koju predstavlja linija za formiranje ploča, radne dužine 25 metara, čija je procenjena vrednost 650.000 Eura, odnosno 78.006.305,00 dinara. Predmetni Ugovor je overen od strane javnog beležnika. Sticalac udela TM OPEKA TIM DOO Horgoš je preneo svojih 30% udela u provrednom društvu FIT FS DOO privrednom društvu DK BAČKA GRADNJA kao sticaocu, na osnovu Ugovora o prenosu udela od 08.08.2016. godine, bez naknade. I taj ugovor je overen od strane javnog beležnika. Privredno društvo DK BAČKA GRADNJA DOO Subotica je dana 15.09.2016. godine zaključilo Ugovor o prenosu udela sa ovde tuženim, kojim je na tuženog kao sticaoca prenelo 30% udela u privrednom društvu Fit FS DOO Beograd, po kupoprodajnoj ceni od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Tuženi je u celosti isplatio kupoprodajnu cenu. I ovaj ugovor je overen kod javnog beležnika. Rešenjem prvostepenog suda od 28.12.2020. godine utvrđen je prekid postupka u odnosu na privredno društvo TM Opeka tim DOO - u stečaju iz razloga što je obrisano iz Registra privrednih subjekata. Rešenjem prvostepenog suda od 19.04.2021. godine utvrđen je prekid postupka u odnosu na tuženog DK Bačka gradnja DOO Subotica jer je nad ovim privrednim društvom pokrenut postupak prinudne likvidacije, a rešenjem APR-a od 15.07.2021. godine brisano je iz javnog registra.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti sva tri zaključena ugovora o prenosu udela, na osnovu tvrdnje da je prvi zaključeni Ugovor o prenosu udela između tužioca i TM Opeka tim doo ništav i da njegova ništavost povlači i ništavost dva naknadno zaključena ugovora o prenosu udela. Razlog za ništavost prvog zaključenog ugovora o prenosu udela je po navodima tužioca u tome što je vrednost linije, koja je data tužiocu kao naknada za predmetni udeo, lažno prikazana u ugovoru, usled čega ugovoru nedostaje naknada, kao bitan element ugovora. Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti predmetnih ugovora o prenosu udela kao neosnovan. Nalaze da je eventualna nesrazmera koja je postojala u vreme zaključenja prvog ugovora o prenosu udela mogla predstavljati osnov za poništaj ugovora u skladu sa odredbom člana 139. ZOO, ali je rok za poništaj u konkretnom slučaju protekao. Nižestepeni sudovi su stanovišta da ne postoje razlozi ništavosti navedenih ugovora jer nisu u pitanju zelenaški ugovori, niti fiktivni ugovori, niti su ugovori zaključeni protivno načelu savesnosti i poštenja, što su sve bili razlozi ništavosti koje je tužilac isticao.

Polazeći od toga da je prenos udela slobodan u skladu sa odredbom člana 160. Zakona o privrednim društvima, da može biti sa naknadom ili bez naknade, te da su svi ugovori zaključeni u propisanoj formi, a udeo prenet od strane tadašnjeg titulara udela, nižestepeni sudovi su stali na stanovište da ne postoji nijedan od zakonskih osnova za utvrđenje ništavosti predmetnih ugovora.

Vrhovni sud nalazi da su odluke nižestepenih sudova donete pravilnom primenom materijlanog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Prenos udela je prema odredbi člana 160. Zakona o privrednim društvima slobodan. Udeo se može preneti sa naknadom ili bez naknade. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je Ugovor o prenosu udela zaključen između tužioca kao prenosioca i privrednog društva TM Opeka tim DOO, sada brisanog, zaključen uz naknadu koja se sastojala u nenovčanom davanju. Drugi Ugovor o prenosu udela zaključen je bez naknade, dok je treći Ugovor o prenosu udela, zaključen sa ovde tuženim kao sticaocem, zaključen uz naknadu i to za kupoprodajnu cenu u iznosu od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Utvrđena je činjenica, koju tužilac nije sporio, da je tuženi u celosti isplatio kupoprodajnu cenu.

Glavni argument tužioca i ujedno osnovni revizijski navod jeste da naknada koju je on dobio na osnovu zaključenog Ugovora o prenosu udela, u vidu linije za formiranje ploča, nije imala onu vrednost koja je prikazana u ugovoru. Pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da je ta okolnost, ukoliko je eventualno postojala očigledna nesrazmera između obaveza ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora, mogla biti relevantna samo za poništaj ugovora po osnovu odredbe člana 139. stav 1. ZOO. Sudovi utvrđuju da je zakonski rok za poništaj ugovora, propisan odredbom člana 139. stav 2. ZOO, protekao, pri čemu tužilac takav zahtev nije ni postavio. Neosnovan je revizijski navod tužioca da je usled lažno prikazane vrednosti navedene linije Ugovor o prenosu udela zaključen bez bitnog elementa ugovora – naknade, što ga čini ništavim. U ugovoru je navedena naknada pa ugovor nije bez navedenog elementa. Ukoliko je u ugovoru vrednost naknade bila netačno prikazana (što u toku postupka nije utvrđeno), to ne bi povlačilo ništavost ugovora već je davalo pravo tužiocu da u skladu sa odredbom člana 139. stav 1. ZOO zahteva poništenje ugovora ako za pravu vrednost nije znao, niti je morao znati i to u roku od jedne godine od zaključenja ugovora (stav 2). Nižestepeni sudovi cenili su da li postoje kakvi drugi razlozi ništavosti zaključenih ugovora i utvrdili da ne postoje.

Prema navedenom, Vrhovni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Kako tužilac nije uspeo sa izjavljenom revizijom, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka primenom odredaba člana 153. Zakona o parničnom postupku.