Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je od 2016. godine, bio u poslovnom odnosu sa Card trade doo, vlasnika BB, radi zajedničke proizvodnje semenske pšenice. Card trade doo je tuženom uputio ponudu 04.10.2019. godine, za setvu semenske pšenice, na državnom poljoprivrednom zemljištu i to parcele .., ..,..,..,.. KO Alibunar, koje je zakupio tužilac kao vlasnik PG. Card trade doo i tužilac nisu imali zaključen ugovor o zajedničkoj saradnji za 2019/2020 godinu. Između Card trade doo i tuženog je za agrarnu 2019/2020 godinu, bio zaključen ugovor o proizvodnji semenske pšenice, tuženi je obezbedio seme i repromaterijal a Card trade doo je obavio radove na njivi i setvu. Vršeni su obilasci semenskih useva u Alibunaru, o čemu su sačinjeni zapisnici koji su potpisani od strane BB u ime Card trade doo, kao proizvođača i lica koji je za tuženog prisustvovao obilascima (nečitak potpis) i overeni su pečatom tuženog. Pred vršidbu pšenice došlo je do problema, jer je tužilac zahtevao isplatu dugovanja koje BB ima prema njemu, nastala iz prethodnog perioda, u visini 100.000 i 130.000 evra, uz pretnju da neće dozvoliti da se pšenica pokosi i da dođe u doradni centar tuženog, zbog čega je BB uputio molbu tuženom da se isplata vrši tužiocu. Iz tog razloga je između tužioca i tuženog zaključen ugovor o proizvodnji semena pšenice C1 u 2019/2020 godini, datum zaključenja naveden je 07.10.2019. godine, ali je zaključen u junu ili julu 2020. godine, na parcelama koje su identične sa brojevima parcela navedenim u ponudi od 04.10.2019. godine, upućenoj tuženom od strane Card trade doo. Ugovorom su definisana ugovorna prava i obaveze proizvođača i organizatora, cena i rokovi plaćanja. Tuženi, kao organizator proizvodnje po navedenom ugovoru, nije tužiocu - proizvođaču predao osnovno seme C1 kategorije a proizvođač - tužilac nije prijavio vršenje kontrole u roku od 15 dana od setve. Tuženi je počeo sa isplatama u toku žetve u julu 2020. godine, poslednja isplata 25.09.2020. godine i vršene su sa računa tuženog na račun tužioca, dok je isplata 30.000 evra, izvršena u gotovini 08.09.2020. godine, a ukupno je isplaćeno 11.224.049,00 dinara skoro 95.500 evra. Za period od 08.07. do 15.07.2020. godine, sačinjene su otpremnice od rednog br. 1 do 28, prema kojima je u BSP Doradni centar Srbobran zaprimljena količina od 898.040 kg smenske pšenice Pobeda. Na otpremnicama je kao dobavljač naveden AA, kao kupac BSP Doradni centar Srbobran, potpisane su od strane tužoca, sadrže imena prevoznika, a na nekim se nalaze podaci primaoca robe, na nekim samo potpis bez upisanog imena primaoca dok neke ne sadrže ni ime ni potpis primaoca. Otpremnice prate merni listovi, koji nisu potpisani od strane merioca. U obavljenoj sms prepisci, VV je tužiocu dostavio fotografiju obračuna merkantilne pšenice prema kojoj je ukupno predato 878.335 kg, na sušenje otpada 18.071 kg, i osnov za obračun je 860.264 kg, s tim da je cena 17,93 dinara sa pdv, kao i da se uvećanje od 15% plaća za semensku pšenicu. Između parničnih stranaka nije izvršen konačni obračun predate pšenice, ne postoje računovodstvene isprave osim otpremenica. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno je da je tužilac isporučio pšenicu koja ima karakter merkantilne pšenice, a obračun vrednosti isporučene količine izvršen je u dve varijante, varijanta A ukupna količina isporučene pšenice prema dostavljenim otpremicama 898.040 kg i varijanta B sa umanjenjem za sušenje pšenice 879.969 kg, i to sa cenom sa i bez PDV-a.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, primenom materijalnog prava odredbi Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o semenu, zaključivši da stranke svoje međusobne obaveze nisu zasnovale na osnovu predmetnog ugovora, te da tužilac u smislu pravila o teretu dokazivanja nije pružio relevantne dokaze u pogledu tačne količine isporučene merkantilne pšenice.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava odbili postavljeni tužbeni zahtev.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno su sudovi zaključili da se stranke ne nalaze u obligacionopravnom odnosu koji potiče iz predmetnog ugovora, i da ugovor ne može biti osnov tražene isplate, s ozbirom na to da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da parnične stranke, kao ugovorne strane, nisu ispunjavale međusobne obaveze prema ugovoru. Tuženi, kao organizator proizvodnje, nije predao tužiocu osnovno seme C1 kategorije, već je seme isporučeno Card trade doo kao proizvođaču. Proizvodnja na parcelama nije vršena u skladu sa propisima o proizvodnji semenske pšenice koja je kontrolisana zakonskom regulativom prema odredbama Zakona o semenu. Tužilac nije priložio overenu kopiju plana sa označenim parcelama, nije imenovao odgovorno lice za proizvodnju, niti je podneo prijavu za vršenje kontrole. Isto tako, nije dostavljen račun, uverenje o kontroli proizvodnje, izveštaj o kvalitetu semena, što je propisano članom 5. predmetnog ugovora. Osim toga, navedenim članom je propisano da će se konačan obračun izvršiti nakon isporuke i fakturisanja naturalnog semena pšenice C1 kategorije, posle sravnjenja količina i vrednosti kao što je definisano u članu 3. ovog Ugovora, a što takođe je nije izvršeno.

U konkretnom slučaju, konačan obračun predate pšenice nije izvršen (ni ugovorene semenske niti isporučene merkantilne), nije dostavljen račun, ne postoje računovodstvene isprave osim otpremnica o predaji pšenice, koje je tužilac sam popunjavao, i na kojima je naznačeno da se predaje semenska pšenica, pri čemu pojedine otpremnice ne sadrže ni ime ni potpis primaoca, niti su merni listovi, koji prate otpremnice potpisani od strane merioca. Stim u vezi, otpremnica predstavlja dokument koji ide uz robu prilikom isporuke i služi kao potvrda da je roba zaista isporučena kupcu, i ista mora biti potpisana, jer je potpis odgovornih lica isporučioca, prevoznika i primaoca robe, zakonska obaveza radi validnosti dokumenta i dokaza o prenosu robe. Bez odgovarajućih potpisa otpremnica nije kompletna, a roba se ne može registrovati kao primljena, te je stoga potpis ključan element koji potvrđuje transakciju i legitimnost isporuke.

Imajući u vidu navedeno, suprotno navodima revizije, to je po oceni Vrhovnog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju predaju pšenice nije pratila validna finansijska dokumentacija i da iz dokaza izvedenih u toku postupka nije utvrđena tačna količina isporučene merkantilne pšenice, zbog čega tužbeni zahtev nije osnovan, i nema osnova za obavezivanje tuženog na isplatu u smislu člana 17. ZOO, kojim je propisano da su stranke u obligacionom odnosu dužne da izvrše svoje obaveze i da su odgovorne za njihovo ispunjenje.

Navodima revizije se neosnovano osporava pravilna primena materijalnog prava, tim pre što se u reviziji ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje navode od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi je pravilno i obrazloženo cenio drugostepeni sud. Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu svega iznetog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković