Presudom Višeg suda u Čačku Kž1. br. 105/25 od 19.08.2025. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA i usvajanjem žalbe punomoćnika maloletnih oštećenih BB i VV, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Ivanjici K.br 158/23 od 02.06.2025. godine samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, u kom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i presuda Osnovnog suda u Ivanjici K.br 158/23 od 02.06.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Miodrag Stišović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), člana 439. stav 1. tačka 2) i člana 441. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pravnosnažne presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZPP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i člana 441. stav 3. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i istu obrazlaže navodima da su se u ličnosti oca dece spojili zakonski zastupnik oštećenih i okrivljeni, te da je došlo do sjedinjenja i da se u tom svojstvu ne može voditi postupak, a osim toga branilac ističe da je sud propustio da po službenoj dužnosti pribavi odobrenje Centra za socijalni rad u Ivanjici za vođenje postupka.

Ovako izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani, a kako je na istu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, i isti su bili predmet razmatranja Višeg suda u Čačku koji je iste ocenio neosnovanim i na strani četiri pasus dva i tri obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge, koje i Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste razloge upućuje.

Branilac okrivljenog dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 441. stav 3. ZKP na taj način što je pogrešno određen imovinsko-pravni zahtev na štetu okrivljenog s obzirom da je okrivljeni zadužen i za iznos alimentacije koji je već platio.

Ovako iznete navode zahteva Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odedbom člana 441. stav 3. ZKP propisano je da se odluka o „dosuđenom imovinsko-pravnom zahtevu“ ili odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela može pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe.

Izrekom pobijane prvostepene presude, koja je odlukom drugostepenog suda potvrđena u svemu osim u delu odluke o troškovima krvičnog postupka, okrivljeni je oglašen krivim zbog dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ i za ista mu je izrečena uslovna osuda, kako je to bliže navedeno u izreci presude, a odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, dok o imovinsko-pravnom zahtevu nije odlučeno.

Polazeći od navedenog i citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, kako prvostepena odluka ne sadrži odluku o imovinsko-pravnom zahtevu, odnosno sud nije dosudio imovinsko-pravni zahtev, to u konkretnom slučaju pobijanom pravnosnažnom presudom nije ni mogla biti učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP. Iz iznetih razloga, neosnovano branilac ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP i na taj način što je okrivljeni obavezan presudom da snosi troškove krivičnog postupka zakonske zastupnice GG, iako je sam okrivljeni ujedno i zakonski zastupnik oštećenih što je prvostepeni sud propustio da utvrdi.

Zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu branioca okrivljenog je nedozvoljen s obzirom da je odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.

Prvostepena presuda je drugostepenom presudom ukinuta u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, pa otuda u delu odluke o troškovima ne može biti predmet zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 482. stav 1. ZKP. Ovo s toga što se ne radi o pravnosnažnoj odluci suda iz člana 275. stav 1. ZKP, koja je pravnosnažna u formalnom i materijalnom smislu, to jest, koja se ne može pobijati redovnim pravnim lekom (formalna pravnosnažnost) i kojom je pravnosnažno odlučeno o nekom pravnom pitanju, jer stranke ne mogu tražiti da se po istoj krivičnoj stvari vodi novi postupak (materijalna pravnosnažnost). Dakle, kako pravnosnažne odluke o troškovima krivičnog postupka u ovom krivičnom predmetu nema to nije dozvoljeno ni ispitivanje u tom delu odluke po ovom vanrednom pravnom leku.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, a koja povreda se po navodima branioca ogleda u činjenici da je oštećene na pretresu zastupao advokatski pripravnik suprotno članu 154. Zakona o maloletnim učinioca krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, u kom slučaju je prvostepeni sud morao po službenoj dužnosti angažovati Centar za socijalni rad u Ivanjici za nalaz ili mišljenje i povodom drugih advokata oštećenih koje je angažovala majka, te da utvrdi da li su isti imali sertifikate za zastupanje.

Ove okolnosti na koje ukazuje branilac okrivljenog da maloletni oštećeni tokom postupka nisu imali adekvatnog punomoćnika, kao i eventualno nepostupanje shodno odredbama kojima se pruža krivično-pravna zaštita maloletnim oštećenim licima svakako nije na štetu okrivljenog, već isključivo na štetu maloletnog lica, pa kako branilac u smislu čl. 71. tačka 5) ZKP ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, Vrhovni sud je podneti zahtev u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

U preostalom delu zahteva branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja ovako označene povrede branilac navodi da je drugostepeni sud propustio u svojoj odluci da utvrdi da li je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 125/22 od 22.03.2022. godine pravnosnažna i izvršna, s obzirom da zakonodavac pretpostavlja izvršnost kao bitan element krivičnog dela nedavanje izdržavanja, a kojim navodima branilac suštinski osporava činjenicu izvršnosti odluke i ukazuje na pogrešno i nepoptuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbačen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković