U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ukazuje na bitne odredbe postupka koje mogu biti učinjene pred prvostepenim postupkom, pa stoga nisu dozvoljen revizijski razlog. Neosnovano revident navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP, jer je drugostepeni sud odgovorio na žalbene navode tuženog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletna BB je rođena ... godine i živi sa majkom. Od prestanka zajednice života njenih roditelja viđanje maloletne BB sa ocem, ovde tuženim, se odvijalo na način uređen presudom Osnovnog suda u Leskovcu P2 1401/19 od 17.06.2019. godine. Početkom marta meseca 2023. godine roditelji maloletne BB su prijavili da maloletno dete odbija da pođe sa ocem radi viđenja po sudskoj odluci. Nakon toga, rešenjem suda od 01.06.2023. godine određeno je da se viđanje tuženog i maloletnog deteta odvija u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad u Leskovcu. Dana 08.04.2023. godine tuženi je nadležnoj Policijskoj upravi prijavio da je tog dana došao kod svoje bivše supruge, ali da maloletna BB nije želela da pođe sa njim i da smatra da majka vrši psihičko i fizičko nasilje nad maloletnom BB i zahtevao je da se dete podvrgne lekarskom pregledu što se utvrđuje iz izveštaja PU Leskovac PU Jug – obaveštenjem broj 166159/2023 od 08.04.2023. godine nakon čega je od strane nadležnog policijskog službenika za VV majku žrtve nasilja, procenjeno da rizik od nasilja ne postoji. Tuženi je i pre toga podnosio krivične prijave protiv majke maloletne žrtve, ali zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog deteta i krivičnog dela nasilje u porodici nad maloletnom BB, ali su krivične prijave odbačene od strane nadležnog tužilaštva. Ovde tuženi je više puta prijavljivao Policijskoj upravi bivšu suprugu da mu nije predala maloletnu BB shodno sudskoj odluci. Iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad u Leskovcu utvrđeno je da je tuženi učestalim pritužbama da majka deteta vrši fizičko nasilje nad maloletnim detetom inicira da žrtva nasilja učestalo prisustvuje i sudeluje policijskim ispitivanjima podvrgava se lekarskim psihijatrijskim pregledima i da na taj način tuženi vrši emocionalno nasilje nad žrtvom nasilja i ugrožava njen mir, spokojstvo i izlaže maloletno dete situacijama neprimerenim njenom uzrastu. Tuženom su izricane mere zaštite od nasilja u porodici u odnosu na žrtvu nasilja njegovu maloletnu ćerku.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tuženi narušio duševni mir i spokojstvo maloletne žrtve nasilja svoje ćerke BB ponašanjem koje predstavlja psihičko nasilje nad istom i odredio predloženu meru zaštite od nasilja u porodici u smislu odredbe člana 198. stav 1. Porodičnog zakona.

Prema stanovištu Apelacionog suda prvostepeni sud je na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja pravilno primenio materijalno pravo.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, a nasiljem u porodici u smislu stava 2. tačka 6. ovog člana, smatra se naročito vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Ukoliko sud utvrdi da postoji nasilje u porodici, ovlašćen je, da u smislu člana 198. Porodičnog zakona, odredi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici.

Zakonska definicija nasilja u porodici omogućava sveobuhvatnu zaštitu, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja tj. svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje kojim se ugrožavaju osnovne vrednosti ljudskog bića – njegov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Ovako široko definisanje pojma nasilja u porodici je neophodno kako bi se omogućila pravovremena reakcija institucija sistema na nasilje u porodici, tj. određivanje mere zaštite od nasilja u porodici dok ono još uvek nije poprimilo teže oblike, jer se time može prekinuti proces eskalacije nasilja. Svi vidovi nasilja prema članu porodice u porodici, između ostalog vređenje, drskost, bezobzirnost i zlonamernost su komponente nasilja u porodici, njegova suštinska obeležja, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. Ovi pojmovi predstavljaju tipične pravne standarde, čiju sadržinu sud treba da popuni svojim sudom vrednosti. Da bi kriterijumi za konkretizaciju ovih pravnih standarda doveli do adekvatne i prvovremene reakcije na nasilje u cilju njegovog sprečavanja, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje, što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda „normalnog“ ophođenja i komunikacije sa članovima porodice kvalifikuje kao nasilje u porodici.

Mere zaštite od nasilja u porodici se izriču zbog već ispoljenog nasilja. Izvršeno porodično nasilje, bez obzira na intenzitet i oblik ispoljavanja, dovoljan je razlog za izricanje mera porodično pravne zaštite, pri čemu treba imati u vidu da porodično nasilje, po pravilu, ima uzlaznu liniju u vidu oblika ispoljavanja i posledica koje izaziva, zbog čega je neophodno izricanje mera zaštite onda kada nasilje još uvek nije poprimilo teže oblike. Svrha zaštitnih porodično pravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog intergiriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja. Koja mera zaštite će se izreći zavisi od konkretne radnje koja predstavlja nasilje u porodici, opasnosti koja se tom radnjom izaziva, uznemirenosti člana porodice za tako preduzete radnje, njegove ugroženosti, kao i procene stepena opasnosti od ponovljenog nasilja.

Kod činjeničnog utvrđenja da tuženi učestalo, očigleno neosnovano, prijavljuje majku mlt. BB da vrši fizičko nasilje nad mlt. BB, jer su prijave odbačene, a kod mlt. BB nisu prepoznati znaci zapuštanja i zlostavljanja od strane majke, takvo ponašanje tužioca, kako pravilno zaključuju nižestepeni sudovi može se smarati zlonamernim ponašanjem, koje ugrožava mir i spokojstvo mlt. BB. Ovo stoga, što je zbog tih zlonamernih prijava mlt. BB izložena situacijama neprimerenim njenom uzrastu (saslušanja u policiji) i pregledima lekara raznih specijalnosti, a prilikom pregleda nisu konstatovane povrede koje bi bile posledica pretrpljenog nasilja. Tokom pregleda, zbog prisustva tuženog mlt. BB je bila uplašena, drhtala je i promenila izraz lica, što je ukazivalo na to da joj ta situacija remeti duševno zdravlje, mir i spokojstvo.

I po oceni Vrhovnog suda ovom zaštitnom merom kao najblažom merom zaštite od nasilja u porodici je moguće postići svrhu zaštitnih porodično pravnih mera, u cilju obezbeđivanja žrtvi mira, spokoja, bezbednosti i života bez straha. Period od godinu dana trajanja izrečene mere je dovoljan da bi se postigla svrha određivanja te mere, s tim da se ona može produžiti dok ne prestanu razlozi zbog kojih je određena.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Odluka o tužbenom zahtevu je doneta pravilnom primenom materijalnog prava, za koju su dati dovljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. U reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tuženog kojima je s pozivom na ocenu dokaza i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje osporavao pravilnost prvostepene presude, ali je i po oceni Vrhovnog suda dao pravilne razloge koje je uzeo u obzir, a koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković